Bez obzira na to što Evropska unija nije dozvolila realizaciju projekta „Južni tok", neki njegovi delovi ipak bi mogli da budu izgrađeni. Ruska kompanija „Strojtransgaz" počinje da gradi deo gasovoda Klečovce — Negotino u Makedoniji.
Izgradnjom ovog sistema za transport gasa Makedonija bi svoju gasnu infrastrukturu u budućnosti mogla da poveže sa Grčkom.
Da li je reč o investiciji lokalnog značaja ili je ona važna i za druge zemlje u regionu?
Izgradnja gasovoda Klečovce — Negotino u Makedoniji počeće 14. marta, a projekat vredan 75,7 miliona evra trebalo bi da bude završen u junu naredne godine. Makedonija će platiti samo 15 miliona dolara, a najveći deo biće kompenzovan na račun otplate duga SSSR-a Jugoslaviji.
Ruski list "Komersant" izgradnju ovog gasovoda dovodi u vezu s projektom "Turski tok", čijom bi realizacijom Makedonija, Srbija, Mađarska i Austrija mogle da se snabdevaju ovim energentom. Prema pisanju tog lista, planirano je da makedonski gasovod spoji gasnu infrastrukturu te zemlje sa Grčkom.
Zamenik generalnog direktora za gasne probleme Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Rusije Aleksej Grivač za Sputnjik kaže da je najavljeni početak radova na izgradnji deonice gasovoda u Makedoniji pre svega dobra vest za tu zemlju, te da je još rano govoriti o njenim susedima.
"Mislim da je još preuranjeno govoriti o tome da je makedonska deonica prolog za izbor maršrute za isporuku gasa centralnoj Evropi preko 'Turskog toka'. Međutim, u perspektivi ne može se isključiti mogućnost da se gasovod preko ove deonice nastavi do Srbije i Mađarske, ukoliko budu postignuti dogovori o isporuci gasa."
"Predstoji veliki diplomatski i komercijalni posao. Potrebni su napori svih zainteresovanih strana, zato što iskustvo 'Južnog toka' pokazuje da stav 'neka sve odluke donosi Brisel' ne ide u prilog učesnicima u projektu".
Predsednik Udruženja za gas Vojislav Vuletić za Sputnjik, međutim, kaže da gasovod čija izgradnja počinje u Makedoniji ima samo lokalni značaj.
"Izgradnja gasovoda u Makedoniji do termoelektrane Negotine na Vardaru je gasovod lokalnog karaktera i ni na koji način ne bi mogao da služi niti Turskom toku niti Južnom toku. To je jedan lokalni gasovod koji se gradi za jednu lokalnu firmu, odnosno za jednu lokalnu termoelektranu i on nema nikakve veze s ovim ozbiljnim gasovodima".
Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative kaže za Sputnjik da načelno posmatrano Makedonija ima interes da učestvuje u projektu "Turski tok" i podseća da su prethodnih godina makedonske vlasti planirale da deo gasovodnih instalacija u toj zemlji prave i prilagode novim strateškim cevovodima.
"Ostaje pitanje političkog karaktera, to jest da li će Zapad destabilizovati Makedoniju, ako ona dozvoli da se 'Turski tok' pravi preko njene teritorije. Videli smo da su u slučaju Južnog toka pojedini pritisci na Srbiju i Bugarsku bili neizdrživi".
Proroković naglašava da je pitanje snabdevanja gasom Evrope, pa samim tim i Srbije i drugih zemalja na Balkanu, uslovljeno geopolitičkom igrom SAD i Rusije.
"Nama je u interesu da se vezujemo za strateške cevovode Rusije, zbog toga je u interesu da budemo aktivni na tom polju, da ne čekamo šta će drugi uraditi po ovom pitanju. Koliko vidim, inicijativa Viktora Orbana, mađarskog premijera, jeste da se sa izgradnjom gasovoda sa severa ka jugu krene, dakle da ne čekamo da ta konekcija s juga stigne do nas."
"Možda bi najpametnije bilo da Srbija u tome učestvuje, kako bi se vršio pritisak i na Bugarsku i na Makedoniju, pa i uradili bi sve ovde potrebne instalacije sa ma koje strane da gas potom počne da dolazi u zemlju".
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 1. decembra prošle godine, tokom pregovora u Turskoj, izjavio da Rusija u sadašnjim uslovima ne može da nastavi realizaciju projekta "Južni tok". U Srbiji je bila planirana izgradnja magistralnog dela gasovoda u dužini od 422 kilometra.
Predsednik Mađarske Viktor Orban ranije je predložio izgradnju „Turskog toka" kroz Grčku, Makedoniju, Srbiju, Mađarsku do austrijskog Baumgartena.
