Suspenzijom se okončava jednostrani moratorijum Moskve na primenu CFE Sporazuma koji je dekretom proglasio ruski predsednik Vladimir Putin 2007. godine.
„Ruska Federacija je donela odluku da suspenduje svoje učešće na skupovima konsultativne grupe, počev od 11. marta. Time će suspenzija akcija u Sporazumu koju je Rusija proglasila 2007. biti zaokružena“, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo inostranih poslova Ruske Federacije dodaje da bi „zemlje NATO-a zapravo radije zaobišle odredbe CFE Sporazuma proširenjem Alijanse“.
„Prilagođena“ verzija Sporazuma potpisana je 1999. godine, ali su članice NATO-a odbile da ga ratifikuju dok Rusija ne povuče svoje trupe iz Gruzije i otcepljenog moldavskog regiona Pridnjestrovlje.
U decembru 2007. godine, Rusija je nametnula jednostrani moratorijum na primenu Sporazuma, naglašavajući njegovu „trivijalnost“ u odnosu na planove NATO-a da pojača svoje vojno prisustvo u Istočnoj Evropi i činjenicu da je Alijansa odbila da ratifikuje prilagođenu verziju.
Novembra 2011. države-članice NATO-a saopštile su da više neće deliti informacije o konvencionalnom naoružanju i trupama sa Rusijom. U novembru 2014. godine, Rusija je suspendovala implementaciju CFE Sporazuma.
„Rusija je simbolički poručila da ne prihvata pravila igre koja će biti na njenu štetu. Nasleđe osamdesetih godina umanjuje mogućnost Rusije da raspolaže svojim vojnim potencijalima i daje veliku prednost NATO-u. Suština Sporazuma postala je predmet analize, koja je zapravo njegova svrha kada je svet postao bitno drugačiji. NATO se širio, napravljen je potpuni debalans snaga kad je reč o položaju Rusije, jer njihove jedinice više nisu bile u centralnoj Evropi, već su pomerene daleko prema istoku“, podseća vojni analitičar Aleksandar Radić.
Prvobitni CFE Sporazum potpisalo je 16 članica NATO-a i šest članica Varšavskog pakta, postavljajući podjednaka ograničenja za oba bloka po pitanju pet kategorija konvencionalnog naoružanja i vojne opreme, uključujući tenkove, borbena oklopna vozila, artiljeriju, ofanzivne helikoptere i borbene avione.
„Očigledno je došao trenutak da se kaže da nema razloga da se Sporazum poštuje, kada je narušen balans snaga. To je jasna poruka upućena zapadu, odnosno NATO-u, da će Rusija sada da polazi od svojih interesa, pa tek onda od dokumenata koji treba da doprinesu opštem miru i bezbednosti“, kaže Radić za Sputnjik.
Anton Mazur, šef ruske delegacije na razgovorima o vojnoj bezbednosti i kontroli naoružanja u Beču, podsetio je da se Rusija još 2007. godine odlučila na unilateralni moratorijum na primenu tog Sporazuma.
Mazur je naveo da taj potez ne znači da Rusija odbacuje dalji dijalog o kontroli konvencionalnog naoružanja u Evropi, „ako i kada njeni partneri za to budu spremni“.
„Postoje drugi mehanizmi po kojima se razmenjuju podaci o naoružavanju, Bečki dokument predviđa da se svake godine u decembru razmene podaci o konvencionalnom naoružanju. Ovim činom nije ugrožena mogućnost uvida u to šta od ko naoružanja ima“, kaže Radić za Sputnjik.
„Mi smo i dalje spremni da zajednički radimo na novom režimu kontrole konvencionalnog naoružanja u Evropi, što je u interesu kako Rusije, tako i drugih evropskih država“, rekao je Mazur.
Prema njegovim rečima, ruska strana je godinama činila sve što može da bi održala režim kontrole konvencionalnog naoružanja.
„Nažalost, zemlje NATO-a su više volele da izbegavaju odredbe CFE širenjem alijanse i korišćenjem izgovora kako bi se sprečilo da CFE stupi na snagu“, rekao je Mazur.
