Urednik ekonomskog mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) i član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković ocenio je da je sada pravo vreme za prodaju Telekoma Srbije, jer je ta kompanija „dostigla vrhunac i nalazi se na blago opadajućoj putanji”.
„Telekom Srbija ne bi mogao na duže staze u sledećih nekoliko godina da izdrži konkurenciju. Pozivanje na primere drugih država koje u svom vlasništvu imaju slične, a uspešne kompanije, kod nas ne stoji jer mi uporno dokazujemo da nismo sposobni da imamo državu kao dobrog vlasnika”, rekao je on na predstavljanju novog broja MAT-a u Ekonomskom instututu, koji izdaje taj bilten.
Po rečima Vučkovića, Telekomu se nameće preveliki broj zaposlenih, troškovi koji po prirodi ne pripadaju telekomunikacijama, različiti projekti koje Telekom ne bi trebalo da finansira.
„Imajući u vidu tu činjenicu i ovo što smo videli, da se oseća neki oporavak i da nismo u toliko jakoj krizi kao pre nekoliko godina u svetu, mislim da je dobar trenutak i prava godina za prodaju Telekoma”, rekao je ekonomista Vladimir Vučković.
Trebalo bi odložiti uvođenje akciza na struju
Ekonomista Stojan Stamenković je ocenio da bi uvođenje akciza na struju u Srbiji trebalo odložiti za narednu godinu, jer će to dovesti do povećanja cena i daljeg smanjenja potrošnje.
„Akcize kao sistemski instrument treba da se uvedu, ali mogle su u ovoj godini, kao u nekim drugim zemljama, da budu po stopi nula. To govorim imajući u vidu smanjenje mase zarada i da se iz Vlade hvale da su budžetski prihodi početkom ove godine mnogo bolji nego što je predviđeno”, rekao je Stamenković, koji je koordinator istraživačkih projekta MAT-a.
Stamenković je rekao da iz intervjua ministra finansija Srbije sledi da se od 15 odsto, za koliko bi trebalo da bude povećana cena struje 1. aprila, približno polovina odnosi na povećanje koje ide EPS-u, a druga polovina na akcize.
„Možda bi trebalo izostaviti povećanje budžetskih prihoda kroz uvođenje akciza na struju bar u ovoj godini”, istakao je on.
Aranžman sa MMF-om iskočio iz uobičajenih okvira
Stamenković je ocenio da je dobro što je postignut aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali je istakao da se treba radovati tek kad se prođu predviđene tromesečne kontrole.
„Spadam u ljude koji misle da nam je potreban (aranžman sa MMF-om), ali možemo da se radujemo tek kada prođemo te kontrole. Dosta je posla pred Vladom i nosiocima ekonomske politike”, rekao je Stamenković, ocenjujući da postoje „domaći rizici” da li će se ostvariti sve što je predviđeno aranžmanom i pratećim dokumentima.
On je dodao da se nameće pitanje zašto Vlada nije objavila sadržaj dogovora sa MMF-om, napominjući da su ranije prevođeni i stavljani na sajt.
Stamenković je rekao da se ti dokumenti nalaze na sajtu MMF-a, ali da ih ovde niko nije objavio „kako bi se svi upoznali sa onim što smo prihvatili, a ne da se upoznaju kap po kap, kašiku po kašiku”.
„Pitao sam za struju, kažu nisu hteli da objave dok MMF ne objavi i odobri bord. Ja se pitam kada su sve mere u memorandumu — da li je na svemu insistirao MMF ili smo mi sami došli do toga, a onda čekali da MMF to potvrdi”, rekao je on.
Stamenković je napomenuo da se aranžman ne tiče samo fiskalnih mera i saniranja dugova, već da je je ovog puta iskočio iz uobičajenih okvira i da se odnosi i na dugoročne mere, odnosno podizanje rasta, konkurentnosti, stvaranja zdravog ekonomskog ambijenta.
