Iz Nemačke i danas stiže podrška ideji osnivanja evropske vojske — kancelarka Angela Merkel smatra da u Evropi treba razvijati duboku vojnu saradnju, saopštila je predstavnica nemačke vlade Kristijan Virc.
Prema rečima Vircove, Merkelova smatra da u Evropi treba razvijati duboku vojnu saradnju i da je to projekat budućnosti, prenele su RIA Novosti, pozivajući se na lokalne medije.
Ideju stvaranja armije podržala je i ministarka odbrane Nemačke Ursula fon der Lejn i ministar inostranih poslova Frank Valter Štajnmajer.
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker juče je izjavio da bi trebalo osnovati evropsku vojsku koja bi u ovom trenutku mogla konstruktivno da se suoči sa opasnostima na granicama EU i omogući racionalnije vođenje evropskih vojnih troškova.
„Slika Evrope dramatično je poljuljana. Kada je reč o spoljnoj politici, stiče se utisak da nas ne uzimaju za ozbiljno“, rekao je Junker.
Nemačka levica smatra da je Junkerova ideja uperena protiv Rusije.
„Predlog Junkera je definitivno uperen protiv Rusije… Umesto ujedinjenih oružanih snaga, EU je potrebna miroljubiva spoljna politika i razoružanje“, izjavila je portparolka Leve partije Kristina Buholc.
Sa njom se slaže lider parlamentarne frakcije Zelenih Katrin Gering Ekart, koja upozorava na pokušaje da se na mesto spoljnopolitičkih prioriteta stave bezbednosni problemi.
Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra, međutim, da je osnivanje vojske Evropske unije u ovom trenutku nemoguće i da su sve izjave u vezi sa tom idejom samo vrsta probnog balona i pokušaja da se ova zajednica osamostali u vođenju bezbednosne politike.
Aleksandar Radić kaže za Sputnjik da je u senci ukrajinske krize bilo očekivano da će Evropska unija otići korak dalje u odnosu na ono što je do sada učinila, uz jasniju diferencijaciju u odnosu na NATO.
„Očigledno je da EU želi da samostalnije vodi svoju bezbednosnu politiku, pre svih Francuska i Nemačka. I kroz modernu istoriju, Francuska je to za vreme De Gola jasno stavljala do znanja“, kaže Radić.
Junkerova izjava, međutim, otvara pitanje kako je tako nešto moguće u trenutku kada prostor koji pokriva većina članica EU pokriva i Severnoatlantska alijansa, čije su vodeće zemlje istovremeno i vodeće zemlje u EU.
Radić smatra da je Evropi, u svetlu sadašnjih dešavanja, pre svega situacije u Ukrajini, potrebno da stekne samopouzdanje. Međutim, osnivanje vojnih snaga pod oznakom EU sada je nerealno iz više razloga.
„Ne može se tako nešto očekivati u ovom trenutku. Jednostavno, nemate konsenzus u samoj Evropskoj uniji, koja se sastoji od 28 nezavisnih država. Drugo, Vašington bi itekako bio protiv nečeg takvog“, kaže Radić.
On smatra da bi jedinstvene oružane snage Unije, u određenoj formi, bile moguće tek kada bi unutar EU ojačale veze među članicama i kada bi se stvorila naddržava, koja bi obezbedila odgovarajuću hijerarhiju i strukturu neophodnu za postojanje jedinstvene vojske.
Nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lejn upravo je izjavila da je sigurna da će njena deca ili unuci doživeti „Sjedinjene evropske države“, koje će imati zajedničku vojsku.
U ovom trenutku, EU je daleko od toga i izjava o zajedničkoj vojsci je samo politička poruka, zaključuje Radić.
SAD žale što evropske borbene grupe nisu učestvovale u vojnim operacijama
Stalni predstavnik SAD pri UN Samanta Pauer saopštila je danas u Briselu da SAD žale što evropske borbene grupe još nisu učestvovale u vojnim operacijama.
„Grupe EU čine bataljon u razmeri 1.500–2.000 vojnika. Ali oni nisu korišćeni od momenta formiranja. To je šteta, imajući u vidu njihove troškove“, prenele su RIA Novosti. Borbene grupe EU koje su formirale zemlje-članice Unije namenjene su za rešavanje kriznih situacija, ali do danas nisu učestvovale u vojnim operacijama.
