00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Bez saradnje Srba i Rusa nema ostvarenja slovenskog sna
16:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
Hoće li biti Trećeg svetskog rata
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Dualnost Milene Pavlović Barili“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Poremećaj govora i jezika ima 60 odsto dece u Srbiji

Učenje sa logopedom
Učenje sa logopedom - Sputnik Srbija
Pratite nas
U Srbiji je 60 odsto dece sa nekim oblikom poremećaja govora, jezika, ponašanja ili učenja, pokazuju podaci Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju.

Istraživanje Udruženja logopeda Srbije iz 2009. godine ukazuje da su na području naše zemlje najčešći poremećaji govora — poremećaji artikulacije, koji se javljaju kod 2030 procenata dece predškolskog uzrasta, potom slede poremećaji poput mucanja i poremećaji jezičkog razvoja, koji su zastupljeni kod tri do pet procenata dece.

Prema podacima Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju, u Srbiji je 2011. godine bilo 60 odsto dece sa nekim oblikom poremećaja govora, jezika, ponašanja ili učenja.  

Od gukanja do prvih reči

Govorni razvoj počinje od rođenja, a deca se za govor pripremaju gukanjem, brbljanjem i okretanjem tela ka izvoru zvuka.

„Do prve godine očekuje se prva reč, do 15. meseca 2030 reči, a posle 18. meseci dete treba da počne da povezuje reči“, kaže za Sputnjik predsednik Upravnog odbora Udruženja logopeda Srbije Neda Milošević.

Ukoliko navedeni znaci razvoja izostanu, to može biti pokazatelj da nešto nije u redu i da treba potražiti stručnu pomoć.

Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora decenijama prati epidemiološku sliku govorno-jezičkih poremećaja u Srbiji. U ime ove ustanove dr Silvana Punišić kaže za Sputnjik da je 1953. godine bilo osam procenata dece koja su imala neki od poremećaja u razvoju govora i jezika, dok je 2011. godine taj broj porastao na 60 procenata.

Dr Punišić, koja je i predsednik Upravnog odbora Komore logopeda Srbije, kaže da je u poslednjih deset godina klinička slika dece sa ovim poremećajima daleko složenija.

„To više nisu samo govorno-jezički poremećaji, već su udruženi sa poremećajima ponašanja, učenja i pažnje“, ističe dr Punišić i dodaje da je često prisutan i sindrom autizma.

Brojni faktori rizika

Razloge ovih poremećaja stručnjaci traže u prenatalnom razvoju, u samom činu rođenja i periodu ranog razvoja — do prve godine, a faktori rizika su brojni.

„Na razvoj verbalne komunikacije zasigurno utiče genetika, ali i brojni drugi faktori kao što su stres, visok pritisak majke tokom trudnoće ili gestacijski dijabet, zatim prevremen ili težak porođaj“, kaže dr Punišić.

Brojni rizici za oštećenje govora i sluha javljaju se i u periodu ranog razvoja deteta, ističe dr Punišić i izdvaja česte upale uha, digestivne probleme, pojavu gljivice kandide u organizmu.

© Foto : freeimages/weliton slimaOsam odsto dece je 1953. godine imalo neki od oblika poremećaja, dok je 2011. godine taj broj porastao na 60 procenata
Osam odsto dece je 1953. godine imalo neki od oblika poremećaja, dok je 2011. godine taj broj porastao na 60 procenata  - Sputnik Srbija
Osam odsto dece je 1953. godine imalo neki od oblika poremećaja, dok je 2011. godine taj broj porastao na 60 procenata

Predsednik UO Udruženja logopeda Srbije, Neda Milošević kaže da i sredina u kojoj dete odrasta ima veliku ulogu, jer se, kako navodi, govor mora stimulisati.

„Ako se problem ipak pojavi, pravi put je potražiti pomoć pedijatra, koji će dete uputiti na detaljan logopedski pregled. Dete se najpre ispita standardizovanim logopedskim instrumentima, potom se određuje dijagnoza, a onda se pristupa odgovarajućim terapijskim procedurama“, kaže za Sputnjik Neda Milošević.

Kod logopeda sa tri godine

Momenat započinjanja tretmana igra presudnu ulogu, upozorava dr Silvana Punišić.

„Ukoliko dete započne tretman do treće godine, završiće ga najkasnije do pete, i imaće vremena da stekne veštine neophodne za normalno školovanje“, kaže dr Punišić. Međutim, ako se tretman započne sa pet godina, problem se usložnjava, jer ga obavezno prate poremećaji ponašanja i pažnje, upozoravaju stručnjaci.

„Zamislite frustraciju deteta koje ne govori, a koje delimično dobro razume govor. Ono ne može da iskaže ono što želi, gubi drugare, stalno biva prekorevano da nije dovoljno uspešno, pa je očekivano da će postati ili povučeno ili preterano agresivno i motorno aktivno“, ističe dr Punišić.

Predsednica Upravnog odbora Udruženja logopeda Srbije Neda Milošević za Sputnjik kaže da roditelji treba aktivno da učestvuju tokom govorno-jezičke terapije svojih mališana. 

„Govor se uči 24 časa, ne samo nekoliko puta nedeljno kod logopeda, te je učešće roditelja u tom procesu dragoceno“, kaže Milošević.

Logopedska praksa pokazuje da se sve češće problem javlja kod dece koja predugo gledaju televiziju ili koriste kompjutere, što ih usporava u razvoju. Da govor mora biti stimulisan, smatra i dr Silvana Punišić.

„Govor mora biti dat kao model da bi se razvio. Nema ničega na usnama što prethodno nije bilo u uhu. Neadekvatna govorna stimulacija usporava dete u razvoju i trajno umanjuje njegov potencijal za učenje“, kaže dr Punišić.

U zdravstvenom sistemu svih nivoa u Srbiji radi svega oko 350 logopeda, kažu u Udruženju logopeda Srbije. U obrazovnom sistemu ima ih manje od 100, a u sistemu socijalne zaštite svega pedesetak. Na 15 do 20 hiljada stanovnika dolazi jedan logoped, pa je i logično da je, zbog evidentne potrebe, sve veći razvoj privatnog sektora u ovoj delatnosti, kažu u Udruženju logopeda.   

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala