Ministarstvo za turizam i istorijske spomenike Iraka još uvek nije navelo koje ruševine i arheološka nalazišta pored savremenog grada Nimruda su oštećeni. Ministarstvo je saopštilo da Islamska država nastavlja da ignoriše volju međunarodne zajednice i osećaj humanosti, saopštava Asošijeted pres. Irački arheolozi se plaše da su ruševine Nimruda zauvek izgubljene, navodi Dojče vele.
Istoričar Predrag Marković za Sputnjik kaže da se ovaj događaj može objasniti samo kao revolucionaran gest.
„Od Francuske revolucije, Oktobarske revolucije, svi revolucionarni režimi imaju ideju o nultoj godini. Da istorija počinje od njih, to su mislili francuski jakobinci, to su mislili boljševici i talibani u Avganistanu kad su uništili kipove buda u Bamijanu, koje su takođe pod zaštitom UNESKO-a. Dok uništavaju grad iz antičkog nasleđa, Asirije i Sumera, današnjeg Iraka – to misle islamisti. Ideja da istorija počinje od nas zajednička je mnogim revolucionarnim pokretima, a ne samo islamistima. Tako su i hrišćani spalili Aleksandrijsku biblioteku. Kako moderna civilizacija može da gleda na tu filozofiju, zašto smo osetljivi i kukamo na mrežama, a ne boli nas kada se imigranti udave u Mediteranu? Ovo je na neki način deo našeg zajedničkog kulturnog nasleđa, pa se ljudi osećaju kao da se uništava deo njihove istorije. Mesopotamske civilizacije su naši direktni preci, jedan od naših korena je u Sumeriji i Asiriji. Ujedinjene nacije i Međunarodni sud pravde mogu samo da plaču, te ljude sigurno neće potresti njihova osuda. U ovakvoj situaciji je svet nemoćan, nema nikakvog načina da se to zaustavi, rušiće dokle budu hteli“.
Na uništavanje iskopina Nimruda već je odreagovao UNESKO.
„Ne može se ćutati kada se nešto ovako dešava. Namerno uništavanje kulturnog nasleđa je ratni zločin. Pozivam sve političke i religiozne poslenike regiona da se hitno suprotstave ovim novim varvarima“, kaže se u saopštenju direktora UNESKO-a Irine Bokove.
Drevni grad Nimrud je osnovao asirski car Šalmanasar I u XIII veku p.n.e. u Mesopotamiji. U periodu vladavine cara Ašurnasirpala II (883–859. g. p. n. e.) postao je prestonica Asirije. Grad je porušen 612. g. p. n. e. za vreme invazije plemena Midijaca i Haldejaca. Iskopavanja ruševina grada se izvode od XIX veka.
