Spomenik će biti podignut na Vorobjovim gorama i gledaće u pravcu centra grada, a njegovo otkrivanje planirano je za Dan nacionalnog jedinstva.
„Sveti Vladimir je veliki barnilac naše zemlje i našeg grada… Ovaj spomenik nije samo odavanje počasti određenoj istorijskoj ličnosti, on je vrsta duhovne amajlije", rekao je Jevgenij Gerasimov, predsednik Komiteta za kulturu i medije grada Moskve.
Statua veličine osmospratne zgrade, predstavljaće Vladimira Velikog sa mačem za pojasom, dok u ruci drži krst visoko iznad glave.
Rođen oko 960. godine, Vladimir Veliki bio je veliki knez Kijevske Rusije, države koja je prethodila modernoj Rusiji, a čija prestonica je bila Kijev. Godine 988. Vladimir Veliki preveo je ruski narod iz paganizma u pravoslavlje. Za života bio je poznat kao Vladimir „Jarko sunce“. Vodio je živu diplomatsku aktivnost, kako sa Vizantijskim carstvom, tako i sa zapadnom Evropom.
Proslava hiljadugodišnjice smrti velikog ruskog vladara prolazi u atmosferi zategnutih odnosa između Rusije i Ukarjine. Ukrajina, sa svoje strane, u pokušaju da, na bilo kojim osnovama, izgradi državnu tradiciju, svojata staroruske vladare čija je prestonica bila u Kijevu, tadašnjem centru ruske države. Tako je ukrajinski predsednik Petar Porošenko nedavno potpisao ukaz o proslavi hiljadugodišnjice smrti Svetog Vladimira Velikog u kome ga naziva „tvorcem evropske države Rus — Ukrajine u srednjem veku", i dodao da obeležavanje godišnjice smrti velikog kneza ima za cilj „očuvanje i potvrdu tradicija ukrajinske državnosti“.