Prema verziji koju zastupaju istraživači društva „Bela potraga“ iz Kalinjingrada, posvećenog pronalaženju i vraćanju ruskih kulturnih dragocenosti koje su oteli nacisti, blago Ćilibarske sobe nalazi se u jednom od bunkera upravo u rejonu Kalinjingrada.
U ovu verziju ne veruju nemački istraživači, među kojima je i penzioner Karl Hajnc Klajne iz Vupertala. On je pre dve godine počeo da traga za ćilibarskim blagom, ali je nedavno bio prinuđen da odustane od svoje misije jer je ostao bez finansijskih sredstava. Ubeđen da se blago Ćilibarske sobe nalazi u Nemačkoj, odnosno u Vupertalu, Klajne je ponudio deo dragocenosti onome ko mu finansijski pomogne u potrazi.
Nemački istraživač veruje da se nacistički vođa Istočne Prusije Erih Koh, koji je rodom bio iz Vupertala, pobrinuo da se blago pokradeno iz sovjetskih muzeja nađe na sigurnom, te da ga je preneo u svoju domovinu.
„U januaru 1945. godine, kada su iznosili dragocenosti iz Kraljevskog zamka Kenigzberg (današnji Kalinjingrad) u Saksoniju, a zatim u Tiringiju, Koh je naredio da se razbije jedan od sanduka da bi se svima skrenula pažnja na to da se rasuo ćilibar, kako bi izazvao širenje glasina i kako bi zameo trag budućim tragačima za blagom“,smatra Nikolaj Šumilov, vođa društva „Bela potraga“ iz Kalinjingrada.
Prema njegovim rečima, postoji na desetine verzija o mestima na teritoriji Nemačke na kojima bi mogla da bude sakrivena Ćilibarska soba. Brojne su i verzije prema kojima je blago sakriveno u Poljskoj, Češkoj, čak i na dnu Baltičkog mora, ali nikakvih potvrda za to nema.
Tajni bunker u Kalinjingradu
Prema verziji istraživača društva „Bela potraga“, blago Ćilibarske sobe nalazi se u jednom od bunkera Kalinjingradske oblasti.
Kalinjingradski istraživači su uvereni da je 30 kovčega s panelima i drugim elementima istovareno iz zamka Kenigzberg 1945. godine i sakriveno u tajnom bunkeru na dubini od 30 metara, s ventalacijom, elektrosnabdevanjem i zagrevanjem.
Tragači ne žele da otkriju mesto na kojem se nalazi sakriveni bunker, ali kažu da su im u njegovom pronalaženju pomogla svedočanstva starosedelaca, georadarska istraživanja i geološka analiza okolnog zemljišta.
U januaru su članovi „Bele potrage“ počeli da traže sredstva za nastavak istraživanja, ali nisu uspeli da prikupe neophodnih 980 hiljada rubalja.
Remek-delo nemačkih majstora
Ćilibarsku sobu izradili su nemački majstori u 18. veku za pruskog kralja Fridriha Prvog. Koristili su prevashodno ćilibar — kabinet je sastavljen od ćilibarskih panela, ukrasa i panoa.
Kasnije je ta soba poklonjena ruskom caru Petru Prvom. Dodatno ukrašena stubovima od ogledala, postala je glavna dragocenost letnje rezidencije ruskih imperatora u Carskom selu.
U vreme Drugog svetskog rata, 1941. godine, Nemci su preneli sobu u Kraljevski zamak Kenigzberga, odnosno današnji Kalinjingrad.
Nedugo pre pada utvrđenog grada Kenigzberga, na proleće 1945. godine prilikom povlačenja Nemaca, soba je nestala bez traga. Više od dve decenije po završetku Drugog svetskog rata u Sovjetskom Savezu je formirana državna komisija za pronalaženje Ćilibarske sobe, ali je zbog neuspeha raspuštena 1984. godine.
Krajem sedamdesetih godina ćilibarski pano je rekonstruisan na osnovu sačuvanih fotografija. U maju 2003. godine, povodom 300. godišnjice Sankt Peterburga, predsednik Rusije Vladimir Putin i tadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder, zajedno s rukovodiocima zemalja-učesnica samita Rusija—EU, svečano su otvorili rekonstruisanu Ćilibarsku sobu u Jekaterininskom dvorcu.
