Govorio je o svojim filmovima i teatru koji su uticali na njegov umetnički razvoj. Na njega su, kaže, najveći uticaj izvršili filmovi snimljeni između 30-ih i 60-ih godina 20. veka:
„U to vreme postojala je cenzura. Nije bio dozvoljen poljubac otvorenih usta, nije bila dozvoljena psovka. Jedina psovka u to vreme mogla se čuti iz usta Klarka Gejbla na kraju 'Prohujalo sa vihorom'. To je bilo doba velikih filmova, kada ste uz cenzuru morali da prikažete sve bogatsvo ljudskog života“, rekao je Drajfus.
Drajfus je takođe pričao o nekim zanimljivostima iz svoje karijere — iste godine, na primer, igrao je i u najboljem, i u najgorem filmu.
„Te godine, 'Diplomac' je proglašen za najbolji, a 'Dolina lutaka' za najgori. 'Dolinu lutaka' gledao sam tek mnogo godina kasnije i uvideo da sam potrošio dva i po sata da bih shvatio da se pojavljujem u poslednjih 45 sekundi filma“.
Drajfus kaže da je igrao u više pozorišnih predstava nego filmova, i da je iskustvo pozornice jedino pravo iskustvo za glumca, jer, dok je na sceni, on istovremeno dobija odgovor od publike:
„Kada radite pred publikom, istog trenutka dobijate odgovor. Znate da utičete na tuđe živote; osećate, vidite to. Ne postoji ništa veće od toga“.
Drajfus je ovogodišnji dobitnik nagrade Zlatni pečat, a Jugoslovenska kinoteka prikazala je njegove najpoznatije filmove.
