Broj ilegalnih imigranata u 2014. godini je porastao za 153 odsto u odnosu na prethodnu godinu, odnosno za 230.000 osoba.
Glavni razlozi su međunarodne krize, kao i ratovi u Siriji i Iraku.
Kako je broj onih koji ulaze daleko veći od onih koji izlaze, unutar evropskih granica se u 2014. godini našlo 400.000 ilegalnih imigranata.
Za samo tri meseca, od jula do septembra 2014. godine, u Evropsku uniju je bez dozvole ušlo više od 110.000 ljudi kopnenim i još više morskim putem.
Najviše imigranata prolazi kroz Italiju — dve trećine onih koji su stigli do obala Evrope ušli su kroz ovu zemlju, a 27 odsto njih su Sirijci. Evropska agencija navodi da u Egiptu ima oko 140.000 izbeglica koji zbog teških uslova u kojima se nalaze nameravaju da krenu put Evrope.
Predstavnik granične policije u Parizu izjavio je za list „Figaro“ da najviše imigranata ulazi preko italijanskog ostrva Lampeduza i preko Grčke.
„Pitanje je kako će države uspeti da kontrolišu ovakav priliv“, kaže predstavnik granične policije za francuski list.
Među zemljama čiji građani beže u Evropu na vrhu liste je Sirija, a potom slede Eritreja, Maroko, Avganistan i Albanija. Broj ilegalnih imigranata koji dolaze iz Albanije bio je veći od onih koji dolaze iz zaraćene Ukrajine u periodu od oktobra 2013. do septembra 2014. godine, odnosno 18.600, što je odmah iza Avganistana, odakle je u ovom periodu stiglo 19.300 ilegalnih imigranata.
Ukrajinci koji su ilegalno pokušali da uđu u EU u vreme dok su u ovoj zemlji trajali oružani sukobi vraćeni su u velikom broju sa granica Poljske, Mađarske, Slovačke i Rumunije.
U izveštaju se navodi i da je broj ilegalnih imigranata koji prelaze preko Mađarske bio tri puta veći u istom periodu. Njime, međutim, nije obuhvaćen period od poslednjih šest meseci, u kom je došlo do povećanog broja pokušaja kosovskih Albanaca da odu u zemlje EU.
„Fronteks“ otkriva i da kriminalne grupe koje organizuju prebacivanje imigranata traže 1.500 evra po osobi, a onima koji nemaju da plate nude izbor — da rade kao besplatna radna snaga ili da prodaju organe.
Izveštaj ove agencije pokazuje i da je broj zahteva za azil porastao na 470.000 u periodu obuhvaćenom istraživanjem, što je 38 odsto više nego u prethodnom.
Najviše zahteva za azil primile su Nemačka, Švedska i Francuska, u kojoj taj broj dostiže 70.000 godišnje.
Podaci „Fronteksa“ nadovezuju se na prethodni izveštaj „Eurostata“, Evropske agencije za statistiku, u kome se govori o 450.000 zahteva za azil u Evropskoj uniji tokom 2013. godine, što je rekord od početka veka.
Ovaj fenomen se dovodi u vezu sa povećanjem zahteva za azil državljana Sirije, Pakistana, ali i balkanskih zemalja, Srbije sa Kosovom, Makedonije, Albanije i Bosne i Hercegovine.
Prema „Eurostatu“, Francuska je bila druga destinacija za azilante sa Kosova u drugom tromesečju 2014. godine, odmah iza Nemačke.
