Novi umetnički tim koji je organizovao 43. FEST napravio je mini-revoluciju, pretvorivši ga u takmičarski festival. Umetnički direktor festivala Jugoslav Pantelić i selektor Mladen Đorđević, vođe su revolucije.
Koliko će takmičarski karakter FEST-a doprineti afirmaciji domaćeg filma i da li postoji mogućnost da se nešto promeni na polju distribucije srpskog filma koji jako kratko živi u bioskopima?
„Svaki film prikazan na festivalu, posebno ako osvoji neku od nagrada, može da donese mnogo toga dobrog. Film koji u bilo kojoj kategoriji dobije neku od nagrada na FEST-u sigurno će imati mnogo lakši prolaz kod drugih selektora, koji će ga uvrstiti u program svog festivala. Tako je bilo i uvek će biti. Uspeh na festivalima je garant da će film doći do većeg broja gledalaca, ne samo na teritoriji gde se festival održava, već i u drugim zemljama. Ne postoji veći afirmator filma od međunarodnog festivala, gde će ga pogledati kritičari i novinari iz drugih zemalja. Veliki broj filmova na FEST-u nije predviđen za distribuciju u našoj zemlji, pa se nadamo da će uspeh nekog filma sigurno obezbediti i njegov otkup za redovnu bioskopsku distribuciju u Srbiji“.
Iako publika o tome uglavnom ne razmišlja, o kvalitetu festivala govori i sastav žirija. Prvi takmičarski FEST ocenjivaće najeminentnija imena iz sveta sedme umetnosti. Kakav je sastav međunarodnog žirija koji će ocenjivati srpske filmove?
„Predsednik žirija je Miljenko Jergović, pisac iz susedne Hrvatske, tu su i Ana Marija Marinki, koja je svetsku slavu stekla glavnom rolom u filmu za koji je nagrađena Zlatnom palmom — ’Četiri meseca, tri nedelje i dva dana‘, Kristijana Munđuija. Tu su i naši reditelji Oleg Novković, Predrag Antonijević i producent iz Nemačke Torsten Nojman. Sastav je zanimljiv, kao i domaći filmovi koji će se boriti za nagrade za najbolju režiju, scenario, glumca, glumicu i debi“.
Nagradu „Beogradski pobednik“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti dobiće jedan od najvećih reditelja današnjice, Aleksandar Sokurov. Da li ste na ideju za ovu nagradu došli kako bi Sokurova doveli u Beograd, s obzirom da je vaš omiljeni reditelj?
„Aleksandar Sokurov je reditelj koji ima zasluženi kultni status u ovoj sredini, čovek čiji je svaki novi film pravi praznik za zaljubljenike u njegov opus i kvalitetan film. Priznajem, Sokurov jeste moj omiljeni reditelj današnjice. Izuzetno mi je zadovoljstvo i čast što je on laureat nagrade ’Beogradski pobednik‘ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Takođe mi je veliko zadovoljstvo što ovu nagradu, pored Sokurova, na 43. FEST-u prima i Milena Dravić, ’žena zvana film‘ na ovim prostorima i prava diva srpskog, eks-jugoslovenskog i svetskog filma“.
Koje ćemo još filmove autora iz Rusije moći da vidimo na ovogodišnjem FEST-u?
„U okviru glavnog programa mogu najtoplije da preporučim film koji definitivno spada u red onih po kojima će se ova sezona pamtiti — film Jurija Bikova, ’Durak‘ (Budala). Na naše veliko zadovoljstvo, pred publikom FEST-a je i film ’Bataljon‘ Dimitrija Mešijeva. Biće prikazan na zatvaranju festivala. Zatim tu je i film ’Bele noći poštara Alekseja Trjapicina‘, Andreja Končalovskog u programu Horizonti. A već prvog dana festivala, posle svečanog otvaranja, u programu Forum biće prikazan film Alekseja Germana ’Teško je biti Bog‘. Iz ruske kinematografije nam dolazi i film ’Zlato‘. Pretpostavljam da će i on izazvati veliko interesovanje publike, pre svega zbog Sergeja Bezrukova, koji je velika zvezda, ne samo u Rusiji“.
Aleksandar Sokurov svakako će biti najveća zvezda festivala. Najavili ste dolazak Ričarda Drajfusa i Sergeja Bezrukova, da li možemo očekivati još neko iznenađenje?
„Naravno. I ne samo jedno. Biće ih nekoliko. Stižu nam veoma atraktivni gosti, ali moraćete da se strpite. Kada počne festival, saopštićemo još neka imena iznenađenja. Možete očekivati iznenađenje i na svečanom zatvaranju festivala“.
Koje filmove će posetioci FEST-a gledati premijerno, pre prikazivanja u zemljama u kojima su nastali?
„Film Andreasa Drezena ’Dok sanjamo‘ biće prikazan u Beogradu pre nego u njegovoj Nemačkoj. Film Dagura Karija ’Devičanske planine‘ će prvo biti prikazan kod nas, a kasnije na Islandu. U Berlinu nagrađen za najbolju režiju, film Malgožate Šumovske ’Telo‘ biće prikazan kod nas pre nego u Poljskoj, bićemo centar filmske umetnosti u ovom trenutku“.
FEST donosi 90 premijera i 64 reprizna prikazivanja filmova. Umetničkog direktora FEST-a, Jugoslava Pantelića, pitali smo koja tri ostvarenja na festivalu preporučuje kao „film koji mora da se pogleda".
„Nezahvalno je pitati umetničkog direktora festivala koja tri filma bi preporučio, od njih stotinak, ali pokušaću da odgovorim za čitaoce Sputnjika. Želim da se to što ću reći prihvati vrlo uslovno. Ne treba propustiti film ’Sen Loran‘, Bertrana Bonela, koji otvara festival, film ’Kuzu‘ koji nam dolazi iz Turske, koji je režirao Kutlug Ataman. I zaista ne treba propustiti film Jurija Bikova ’Budala‘, koji sam već pomenuo, koji se prikazuje u okviru glavnog takmičarskog programa“.
Umetnički direktor FEST-a kaže da će, pored nagrada, posle 42. godine postojanja, ovogodišnji festival imati i ono što je takođe važno kada su u pitanju velike filmske manifestacije — veliko otvaranje sa crvenim tepihom, u petak, 27. februara u 19 časova u Centru Sava. Voditelji otvaranja biće glumci Hristina Popović i Miloš Timotijević. Zatim sledi projekcija filma „Sen Loran“, Bertrana Bonela. Prvi takmičarski FEST biće jednako grandiozno i zatvoren 8. marta.
