Jedan od modela za rešenja problema koje je Narodna banka ponudila je da krediti ostanu indeksirani u švajcarskim francima, ali da se kamatna stopa na godišnjem nivou snižava za jedan odsto.
Tako bi se iznos mesečne rate izražen u švajcarskim francima snižavao za 20 odsto ugovorenog iznosa u periodu od 36 meseci od dana zaključenja aneksa ugovora.
Predsednik Udruženja bankarskih klijenata „Efektiva” Dejan Gavrilović, u razgovoru za Sputnjik kaže da bi smanjenje kamatne stope za jedan odsto nekome možda moglo da pomogne, ali da to zavisi od visine kredita, roka otplate i trenutne kamate, pa su olakšice za građane minimalne.
„Ovo ostalo sve ne predstavlja nikakvu olakšicu, to je sve i dalje u korist banaka. Produženje roka otplate, prebacivanje na balon, balon krediti, prebacivanje na kraj otplate. To građanima ništa ne znači. Ovo se u javnosti predstavlja kao olakšica za klijente, a ono to zapravo nije. Oni ih nazivaju olakšicama, a videćemo kolike su to olakšice kada prođe period njihovog važenja", kaže Gavrilović za Sputnjik.
Gavrilović podseća na preporuku od pre dve godine, od koje je korist imalo samo nekoliko stotina korisnika, od dvadeset i nešto hiljada korisnika i kaže da je jasno da su olakšice Narodne banke farsa. Takođe smatra da je moguće naći generalno rešenje za problem kredita u švajcarskim francima.
„Banke su se zaduživale ili u dinarima ili u evrima. I onda su skok švajcarskog franka koristile za zaradu na kursnim razlikama. Dakle, ako pođemo od te činjenice, sasvim je logično i prihvatljivo rešenje da se sadašnje glavnice kredita konvertuju u evro, ali po paritetu koji je važio na dan isplate svakog kredita", kaže on, dodajući da banke ono što su do ovog trenutka naplatile — naplatile su.
„Treba da se uradi konverzija, i nastavi dalja otplata. Na taj način, mesečne obaveze klijenata bi bile smanjene za trećinu, što je podnošljivo", ističe Gavrilović.
NBS je u utorak donela mere kojima obavezuje banke da višak sredstava naplaćen jednostranim povećanjem kamata uračuna u prevremenu otplatu kredita, kao i četiri modela za lakšu otplatu stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.
Prema podacima NBS, ukupni krediti privredi i stanovništvu vezani za švajcarski franak iznose oko 1,1 milijardi franaka, od čega se najveći deo, oko milijardu evra, odnosi na stanovništvo. Takve kredite ima oko 20.000 građana.
Dobra volja centralne banke
Odluka Narodne banke Srbije da poslovne banke građanima zaduženim u švajcarskim francima daju oduška, odnosno da im olakšaju uslove i produže rokove otplate kredita, već je izazvala polemiku u stručnoj javnosti. Jedni smatraju da je reč o kozmetičkoj ponudi, jer će klijenti pre ili kasnije platiti sve troškove, i kursne razlike, a drugi kažu da je centralna banka vodila računa o stabilnosti finansijskog sistema.
Ko ne plati na mostu platiće na ćupriji, to je tvrde sudbina građana zaduženih u švajcarcima. Profesor ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin ističe da je Narodna banka Srbije napravila iskorak, iako to nije morala jer je reč o komercijalnom odnosu građana i banaka.
„Ja ovo doživljavam kao dobru volju centralne banke koja je okupila poslovne banke i napravila ova četiri aranžmana. Ipak treba imati u vidu da se u okruženju nešto slično dešavalo tako da postoji verovatno i konstruktivni pritisak javnosi da se to učini. Naravno, ne treba misliti da je samo u pitanju respekt prema interesima građana", smatra Đuričin.
NBS je uradila najviše što je mogla i ta odluka je u skladu sa realnim mogućnostima poslovnih banaka, smatra Đuričin i dodaje da je reč o održavanju stabilnosti finansijskog sistema.
„Ukoliko građani prestanu da plaćaju kredite, aktiviraće se fondovi osiguranja depozita, a to znači njihovu dekapitalizaciju i narušavanje stabilnosti finansijskog sistema. Tako da mislim da je i to dobra stvar. U krajnjem slučaju građanima su date četiri mogućnosti", rekao je Đuričin.
Predsednik Udruženja korporativnih direktora Toplica Spasojević napominje da su kompanije i preduzeća bili oprezniji kada su se zaduživali.
„Firme su malo ozbiljnije posmatrale stvari. Opcije sa 'švajcarcima su bile više za građane jer su bile niže kamate. Mi privrednici smo znali da, kako u Rusiji kažu „sir je besplatan samo u mišolovci", tako da smo znali da su rizici mnogo veći i nismo ulazili u takve aranžmane", objašnjava Spasojević.
Zaboravlja se, međutim, da centralna banka pa i druge finansijske institucije treba da obezbede poslovni ambijent da građani i privreda uredno vraćaju zajmove, jer niko nema interes da se povećava udeo nenaplativih kredita, jer su banke u samom vrhu svetske finansijske piramide.
