Svi odbornici Skupštine grada Beograda bili su za tu odluku.
Nikita Mihalkov je jedan od najpoznatijih ruskih filmskih autora i glumaca. Rođen je u uglednoj umetničkoj porodici (otac autor teksta himni SSSR-a i Rusije, majka Natalija pesnikinja). Učio je glumu u dečjem studiju Moskovskog umetničkog teatra i još kao student bio je na putu da postane zvezda sovjetskog pozorišta i bioskopa.
Pojavio se kao glumac u preko dvadeset filmova pre nego što se pojavio kao koscenarista, režiser i glumac u svom prvom većem ostvarenju „Svoj među tuđima, tuđ među svojima“iz 1974, a međunarodnu reputaciju stekao je drugim ostvarenjem „Rob ljubavi“. Za film „Urga“ osvojio je Zlatnog lava na Filmskom festivalu u Veneciji, a film „Varljivo sunce“ dobio je Glavnu nagradu na 47. festivalu u Kanu i Oskara za najbolji strani film. „Suočavanje“ i „Tvrđava“ su dva dela „Varljivog sunca 2“. Režirao je, između, ostalih i „12“, „Sibirskog berberina“, a poslednji film „Sunčanica“ premijeru je imao u Beogradu.
Inicijativu da se Nikiti Mihalkovu dodeli zvanje počasnog građanina Beograda podnela je Jugoslovenska kinoteka.
Torvald Stoltenberg je norveški političar. Bio je ministar odbrane i dva puta ministar spoljnih poslova u dve vlade Norveške laburističke partije. Bio je i sekretar ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. Od 1989. do 1990. je bio norveški ambasador u Ujedinjenim nacijama.
Godine 1990. je imenovan za Visokog komesara za izbeglice, a 1993. je postavljen za specijalnog predstavnika Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za bivšu Jugoslaviju i bio je kopredsedavajući Nadzornog komiteta Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji.
Godine 2003. bio je predsedavajući odbora Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu pomoć. Od 1998. je predsednik Norveškog crvenog krsta.
Njegov sin Jens Stoltenberg bio je premijer Norveške, a danas je generalni sekretar NATO-a.
Inicijativu da se Torvaldu Stoltenbergu dodeli zvanje počasnog građanina Beograda podneo je Beogradski fond za političku izuzetnost.
Peter Handke je austrijski književnik odrastao u Istočnom Berlinu i Grifenu. Posle romana „Stršljeni“ napušta studije da bi se potpuno posvetio pisanju. Njegovo najpoznatije delo je „Golmanov strah od jedanaesterca“, koje je kasnije preradio u scenario za zapaženi istoimeni film Vima Vendersa.
Handke je za vreme rata putovao Bosnu i Hercegovinu, a napisao je osporavani esej „Pravda za Srbiju“, kojim je optužio zapadne medije i intelektualce da su zauzeli neobjektivni stav prema ratovima na području bivše Jugoslavije.
Početkom bombardovanja 1999. doputovao je u Srbiju. O situaciji u bivšoj Jugoslaviji napisao je tri duga izveštaja i otvorio polemiku protiv bombardovanja civila u Srbiji.
Za inostranog člana SANU izabran je 1. novembra 2012. godine, a povelja o članstvu mu je uručena 9. aprila 2013. Pre desetak dana boravio je u Velikoj Hoči na KiM.
Inicijativu da se Peteru Handkeu dodeli zvanje počasnog građanina Beograda, podnela je Zadužbina Miloša Crnjanskog.
