U prepunom Čairu u Nišu, Crvena zvezda savladala je Megu Leks rezultatom 80:74 i ponovo osvojila trofej Kupa Radivoja Koraća! U sjajnoj atmosferi, publika je imala priliku da uživa u svemu onome što košarka može da pruži. Od velike borbe, požrtvovanosti na obe strane, šuterski raspoloženih pojedinaca, do sjajnih asistenicija i neizvesnosti do samog kraja.
U reprizi prošlogodišnjeg finala, bolje su se snašli igrači Dejana Radonjića. Iako je euforija posle pobede nad „večitim rivalom“ mogla da ih udalji od trofeja, pokazali su da su zrela ekipa. Svi do jednoga, od trenara do kapitana Mitrovića, isticali su kako su u Niš došli ne da pobede Partizan, već da osvoje „Žućkovu levicu“. U tome su uspeli, u jednoj zaista odličnoj, pravoj takmičarskoj utakmici. Lako je moglo da se desi da trofej promeni vlasnika.
Start utakmice obeležila je nervozna igra, na obe strane. Zvezdina odbrana nije bila na prepoznatljivom nivou, što je Mega iskoristila i dobila prvu čevtrinu sa 21:16. Već u nastavku smo gledali mnogo bolju košarku. Igrači Dejana Milojevića su prvi pogađali u drugoj četvrtini i došli na 9 razlike. Tada se razigrao Markus Vilijams. Zaređao je sa svojim prepoznatljivim asistencijama, od kojih je jedna, preko ramena za Cirbesa, podigla celu halu na noge. U tim trenucima, Vilijams je bio odličan i u defanzivnim zadacima. Definitivno, igrač koji je najavio da se Zvezda neće odreći trofeja. Mega je za to vreme pogađala trojke. I time čuvala svoju prednost do poluvremena. Da ona ne bude dvocifrena, pobrinuo se razigrani Vilijmas i pogođenim šutem za tri poena odveo je saigrače na mirniji odmor. Na semaforu je stajalo 42-35 za Megu Leks.
Na poluvremenu je bila organizovana dodela specijalnih priznanja grada Niša. Dobili su ih selektor reprezentacije Srbije, Aleksandar Saša Đorđević, kao i predsednik i potpredsednik KSS Dragan Đilas i Dejan Tomašević.
Specijalna priznanja legendarnom Bori Stankoviću, kao i Đorđu Koraću, rođenom bratu Radivoja Koraća, predao je Košarkaški klub Konstantin, učesnik završnog turnira u Nišu.
Početkom drugog poluvremena Zvezda preko svog trija Vilijams, Kalinić, Mitrović polako sustiže prednost protivnika. Na drugoj strani odličan je mladi Miljenović. U tim trenucima smo gledali otvorenu borbu, igralo se koš za koš. Posle izjednačenja na 54:54, Zvezda pravi mini-seriju za 59-54. Na kraju se ipak ulazi u poslednju četvrtinu sa potuno podjednakim šansama za pobedu. Rezultat je 59:57.
Poslednja četvrtina je odmah donela izjendačenje i pokazala da ćemo gledati borbu za svaku loptu, do samog kraja. Usledila je serija trojki, na obe strane. Precizni su bili Kalinić i Jović za Zvezdu, a Miljenović i Nemanja Krstić za Megu Leks. Do samog kraja ekipe su se smenjivale u vođstvu, dok Kalinić nije trojkom doneo prednost 75:72. Posle toga je došlo do grešaka kod obe ekipe. Lopta nije htela u koš i taj rezultat je dugo bio na snazi. Stvar u svoje ruke uzima Miljenović i prekida seriju promašaja uz koš i faul. To su bili momentu u kojima se sve odlučivalo. Mladi plej je promašio dodatno slobodno bacanje, Musli uspeo da se dokopa lopte koju prosleđuje do Zagorca, koji na žalost navijača Mege, promašuje za tri poena i novo vođstvo. U sledećem napadu preko Nikole Kalinića i njegovih sigurnih slobodnih bacanja, Crvena Zvezda dolazi do sigurnijeg vođstva. Upravo je Kalinić bio maestralan u odbrani u tim momentima. Nije dozvolio otvoren šut za tri poena, koji bi dali novu šansu Megi za preokret, a takođe je opet bio siguran sa linije slobodnih bacanja. Da ostavi još jači utisak, Nikola se potrudio odličnom blokadom u poslednjem napadu Mege. Tad je slavlje u taboru novog-starog prvaka Kupa moglo da počne. Čekao se samo krajnji rezultat.
Publika je uz pesmu pozdravljala svoje junake. Sve je proteklo u sportskoj atmosferi bez ijednog incidenta ni na tribinama, ni na terenu. Da je sve bilo na visokom nivou, najbolje ilustruje slika, zagrljenih Miljenovića i Mitrovića, prilikom uručivanja nagrade za najefikasnijeg igrača utakmice. Obojica su postigli po 21 poen. Kapiten Zvezde je i MVP meča sa indeksom uspešnosti 29.
Posle utakmice, Dejan Radonjić ne dozvoljava euforiju: „Odbranili smo trofej, a neki su hteli da umanje njegov značaj, međutim, uvek je bio bitan i biće, a mi smo sa ove tri pobede na finalnom turniru ispunili cilj. Utakmica protiv Partizana nas je potrošila i apsolutno je nenormalno bilo očekivati da samo posle 16 sati budemo spremni za finale, zato me čudi što se ova utakmica igrala u 17 časova“.
Rekao je i da u prvom poluvremnu nije bio zadovoljan zalaganjem i koncentracijom svoje ekipe, ali da su u drugom delu stvari došle na svoje mesto, da su se popravili su svim segmenitma igre, a naročito u odbrani.
Kako kaže, vremena za slavlje nema, jer ih već u sredu očekuje put u Madrid na megdan „kraljevskom klubu“ u Evroligi. Nije propustio priliku ni da pohvali izdanje odličnog Nenada Miljenovića. „Pokazao je potencijal koji se čeka godinama, nije me iznenadila njegova igra, dobro se poznajemo, jer se često sastajemo sa Megom“, završio je Radonjić.
Sa druga strane, trener Mega Leksa Dejan Milojević nije nezadovljan i pored poraza svoje ekipe. Jedan detalj je okarakterisao kao presudni u meču:
„Verovao sam da nismo bez šansi i to se pokazalo tačnim. Pokazali smo da imamo hrabrosti za velike utakmice. Nismo imali sreće kao i prošle godine, trojka Zagorca za pobedu je izašla, kontrolisali smo utakmicu, ali šta da se radi, pokušaćemo da kroz domaću ligi obezbedimo plasman u ABA ligu i sledeće godine“, poručio je Milojević.
Za kraj možemo da zaključimo da smo gledali jedan kvalitetan turnir, da su hala Čair i grad Niš bili dobri domaćini i da košarka ima svoju publiku širom naše zemlje. Nadamo se da će niška publika imati više prilike da uživa u ovakvim košarkaškim predstavama. Posetom i fer navijanjem to svakako zaslužuje.
