Pavolopulos, bivši ministar unutrašnjih poslova i profesor prava, dobio je 233 glasa od ukupno 300 u parlamentu, što je za 120 glasova više od potrebnog minimuma.
Dobio je glasove stranaka vladajuće koalicije, levičarske Sirize i Nezavisnih Grka, kao i dela poslanika doskora vladajuće desničarske Nove demokratije, čiji je Pavlopulos nekadašnji ministar.
Protivkandidat za predsednika Republike, profesor Ustavnog prava Nikos Alivizatos, koga je kandidovala mala, nedavno osnovana stranka To Potami, dobio je 30 glasova.
Preostala 32 poslanika su bila uzdržana, a pet je bilo odsutno.
Izborom Pavlopulosa završava se izborni proces započet u decembru kada parlament u tri navrata nije uspeo da izabere šefa države, zbog čega je, u skladu s propisima zemlje, raspuštena skupština i raspisani prevremeni parlamentarni izbori na kojima je pobedila levičarska Siriza na čelu sa sadašnjim premijeromm Aleksisom Ciprasom.
Izbor čoveka iz desnog centra za predsednika Grčke, koga je predložio premijer radikalne levice Aleksis Cipras, poštuje dvadesetogodišnju tradiciju kojom se garantuje nacionalno jedinstvo.
Izbor Pavlopulosa smatra se, ipak, iznenađenjem, pošto se očekivalo da evropski komesar Dimitris Avramopulos bude kandidat Vlade za tu uglavnom ceremonijalnu funkciju, navodi agencija AP.
Pavlopulos će naslediti osamdesetpetogodišnjeg Karolosa Papuljasa čiji petogodišnji mandat ističe u martu.
Od 1974. kada je Grčka postala republika, Skupština je izabrala šest predsednika koji imaju petogodišnji mandat i simbolična ovlašćenja.
Pavlopulos je bio ministar unutrašnjih poslova, javne uprave i decentralizacije od 2004. do 2009. godine. Bio je i pravni savetnik grčkog predsednika Konstantinosa Karamanlisa do 1995. godine.
