On je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da je takva odluka bila „teška” i da je doneta iz „više razloga”.
„Nismo dobili garancije da će se očuvati naš obrtni kapital ili da neće biti potrošene sve sirovine nakon čega bi fabrika bila napuštena”, kazao je predsednik Vlade Srbije.
Kako je naveo, Vlada Srbije je tražila način da prihvati ponudu „Esmarka”.
„Sve smo dali od sebe da sami sebe uverimo da smo osigurali obrtni kapital Srbije i bolju budućnost za radnike Železare. U ovom trenutuku to nismo uspeli ali se nadam da ćemo za mesec dana imati bolje vesti”, kazao je premijer.
Upitan kako će ova odluka uticati na sporazum Srbije sa MMF-om, Vučić je kazao da Vlada Srbije poštuje svoje obaveze prema toj organizaciji.
„Njima je lakše posle ovoga. Poštujemo sve svoje finansijske obaveze, sa MMF-om je sve u redu i pod kontrolom ali to ne znači da smo rešili problem Železare”, kazao je Vučić.
On je najavio da „više neće biti curenja novca” u Železari.
„Što smo pomagali do sada, pomagali smo. Železara ima 170 miliona dolara u sirovinama, u obrtnom kapitalu, mislim da toliko nije imala od kako je osnovana pre 102 godine”, rekao je Vučić.
Kako je kazao, Vlada Srbija planira da poveća proizvodnju Železare na milion tona čelika u početku, da bi nakon paljenja druge peći krajem godine, prozvodnja bila dodatno uvećana na 1,5 ili 1,6 miliona tona čelika.
Premijer je podsetio da se najveći deo obaveza Železare, oko 90 odsto, odnosi na državu a da će jedan od ključnih uslova u javnom pozivu za izbor novog menadžmenta te firme biti zahtev da nijedan radnik Železare ne izgubi posao „odlukom države”.
„U ponedeljak idemo na javni poziv za potpisivanje menadžerskog ugovora jer nikad nismo umeli da zarađujemo pare, niko nikada u Srbiji to nije znao. Očekujem da krajem marta Železara počne da radi povećanim kapacitetom i da do kraja godine počne da radi i druga peć”, kazao je Vučić.
U pozivu će, kako je naveo, uslov biti da se održi broj zaposlenih.
On je dodao da očekuje podršku evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana za nove ugovore i dogovore za Železaru.
Predstavnik privatizacionog savetnika, kompanije KPMG, Boris Milošević kazao je da „nije pronađeno ekonomsko opravdanje” za predlog o zaključenju ugovora sa američkim „Esmarkom”.
„Prošle godine je Železara imala gubitke od oko 120 miliona evra, a u januaru ove godine oko 7 miliona. Bili smo konstruktivni tokom pregovora i u drugim okolnostima možda bi naša odluka bila drugačija. Doneta odluka se čini manje rizičnom i ona ne znači zaustavljanje privatizacije koja mora da se dogodi, to je samo prelazni put do konačnog rešenja”, rekao je Milošević.
Sindikalci smederevske Železare podržali odluku Vlade
Čelnici više reprezentativnih sindikata smederevske Železare podržali su danas odluku Vlade Srbije da odbije ponudu američkog „Esmarka“ za privatizaciju tog srpskog preduzeća.
„Nije bilo ozbiljnih garancija da bi Esmark dugoročno zadržao Železaru, a zaposlenima nije bio garantovan posao. Premijer je rekao da treba postaviti novi menadžment i ući u novi aranžman da bi se priča završila kao što je zamišljeno u startu, a to je privatizacija kompanije“, rekao je agenciji Beta predsednik Samostalnog i nezavisnog sindikata Saša Čolić.
On je dodao da sada u Železari radi 5.000 ljudi i da dolazi do prirodnog odliva odlaskom u penziju, a da se primaju novi kadrovi.
Prema rečima predstavnika Samostalnog sindikata Milančeta Virijevića, Železara u Smederevu ima budućnost.
„Potrebno je samo više discipline i više voditi računa o uštedama. Mi imamo stručne i obrazovane ljude, imamo i zalihe rude koje smo smišljeno i dalekovido kupovali kada je njena cena pala, a imamo i sposobne ljude poput Vladana Mihajlovića, koji se vratio iz Amerike“ rekao je Virijević agenciji Beta.
On je dodao da je smederevska Železara jedan od vodećih proizvođača širokog lima u svetu.
„Mi, sa našom proizvodnjom od dva miliona tona učestvujemo 0,7 odsto u ukupnoj proizvodnji čelika u Evropi. Imamo dosta domaćih pametnih ljudi koji mogu da odrade mnoge stvari“, dodao je Virijević.
Vlada ceo dan vagala novu „Esmarkovu" ponudu za Železaru
Nova ponuda "Esmarka" stigla je u Vladu jutros u četiri sata, nakon čega je zakazana sednica u Nemanjinoj osam, na kojoj je doneta konačna odluka o prethodnoj „Esmarkovoj" ponudi. Danas istakao rok koji je MMF dao Vladi da završi pregovore o Železari.
Ponudu „Esmarka" pre Vlade Srbije trebalo je da razmotri privatizacioni savetnik, konsultantska kuća KPMG i vladina Komisija za strateško partnerstvo. Glavna prepreka u pregovorima srpskih vlasti i „Esmarka" su garancije koje Vlada traži — da neće biti otpuštanja radnika.
Jelica Putniković, urednica „Balkan magazina", za Sputnjik tvrdi da je ovo odugovlačenje samo znak da nešto u tim pregovorima ne ide kako je bilo planirano.
„Na kraju ispada da 'Esmark' zapravo i nije spasilac za Železaru Smederevo. Treba videti hoće li Vlada Srbije ostati dosledna. Smatram da bi neko ko kupi Železaru, u ovom slučaju američki 'Esmark', morao to zaista i da plati, da država ne mora da daje garancije na tih 200 miliona evra koji se pominju da bi oni mogli da nabave sirovinu. Jer ako će država to morati da radi, onda nam 'Esmark' i ne treba", kaže Putnikovićeva.
Železara zapošljava oko 5.000 ljudi, trenutno proizvodi oko 350.000 tona čelika, a njeni proizvodni kapaciteti su oko 2,2 miliona tona. Dug Železare bankama je 260 miliona evra, dobavljačima duguje još 12 miliona evra, a ta kompanija mesečno državu košta 10 miliona evra.
Jelica Putniković kaže da se treba zapitati ima li smisla oživljavati Železaru kada u Srbiji nema proizvodnje rude koja bi se tu pretapala.
„Mislim da matematika pokazuje da Železara teško da može da bude profitabilna. Za građane Srbije mnogo je bolje da se nađe neko rešenje za tih 5.000 zaposlenih koji sada rade u Železari, pa u krajnjem slučaju da se njima pomogne da rade nešto drugo, ili da se možda otvori neka druga proizvodnja koja bi bila rentabilnija, a da se jednostavno na Železaru stavi tačka", objašnjava ona.
Bez obzira na to kakav bude ishod pregovora sa „Esmarkom", Železara će nastaviti da radi, poručio je ranije premijer Vučić.
Njegov plan B je angažovanje menadžmenta koji bi činile osobe koje dobro poznaju tu oblast — da nabavljaju sirovinu i prodaju čelik. A sve bi to bilo pod punom kontrolom države.
