U Srbiji, prema zvaničnim podacima, više od 3.000 ljudi živi sa virusom HIV-a. Nezvanične procene, međutim, govore da je ovaj broj daleko veći, što je potvrđeno i na nedavnom predstavljanju detaljnog istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Predstavljajući publikaciju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ koja sadrži detaljne rezultate istraživanja ponašanja i navika populacije pod povećanim rizikom od infekcije virusom HIV-a u Srbiji, direktor tog Instituta, dr Dragan Ilić, izjavio je da se, uprkos zvaničnim brojkama, procenjuje da u Srbiji živi čak 5.000 ljudi zaraženih tim virusom.
„Postignuti su značajni rezultati, Srbija je ostala na nivou zemlje sa niskom HIV prevalencom, što znači da je ukupan broj inficiranih daleko ispod mnogih zemalja u Evropi. Sa druge strane, podaci govore o tome da Srbija i dalje ima najveći broj inficiranih u odnosu na zemlje u okruženju.“
Direktor instituta Batut dr Dragan Ilić kaže da epidemiju u Srbiji u poslednje vreme karakteriše značajan porast broja osoba koje žive sa HIV-om.
„Taj podatak pokazuje kako je u Srbiji, zahvaljujući programu tretmana i terapije osoba koje su inficirane ili u prvoj fazi bolesti, njihov životni vek znatno produžen. HIV infekcija, koja je ranije imala loš tok i brz završetak, prešla je u infekciju sa dobrom prognozom – životni vek zaraženih osoba se produžio, i samim tim je i broj osoba koje žive za HIV-om kumulativno veći.“
Kod transeksualnih osoba, navodi se u rezultatima istraživanja, rizik od infekcije HIV-om je 49 puta veći nego što je to slučaj kod opšte populacije. Kod intravenoznih korisnika droga taj rizik je 28 puta veći, kod muškaraca koji imaju seksualne odnose sa muškarcima 19 puta, dok je kod seksualnih radnica rizik veći 12 do 13 puta.
Prema procenama Instituta, od oko 3.000 registrovanih zaraženih osoba, velika većina su gej muškarci, oko 250 je intravenoznih zavisnika, oko 40 je seksualnih radnica, a mali broj – svega oko dve stotine – čine zaražene osobe iz opšte populacije.
Epidemiolog Instituta za javno zdravlje Danijela Simić kaže da je problem za obolele od HIV-a diskriminacija i nerazumevanje sredine u kojoj žive.
„Rezultati istraživanja su pokazali da je samo 42 odsto osoba koje žive sa HIV-om u našoj zemlji zadovoljno socijalnom uključenošću i socijalnim odnosima, dok je 24 odsto, dakle svaka četvrta osoba koja živi sa HIV-om, izjavilo da je doživelo neki oblik stigmatizacije ili diskriminacije u različitim sredinama, upravo zbog svog HIV pozitivnog statusa. I pored velikih napora da se situacija promeni, i dalje postoji nedovoljan nivo znanja o ovoj temi. I dalje se misli da se HIV prenosi uobičajenim socijalnim kontaktima – rukovanjem, ljubljenjem, boravkom u istoj prostoriji, korišćenjem zajedničkog toaleta, jedenjem hrane koju je pripremila HIV pozitivna osoba – što su zablude. Sa druge strane, u našoj populaciji se često zanemaruje upotreba kondoma pri rizičnom seksualnom ponašanju, i osobe ne proveravaju svoj HIV status.“
Dr Danijela Simić dodaje i da je pretpostavka da 40 do 50 odsto ljudi ne zna da je zaraženo HIV virusom i na taj način predstavlja potencijalnu opasnost za svoje seksualne partnere. Ona navodi da je približan i procenat osoba kojima je virus HIV-a kasno dijagnostikovan.
