Srpsku delegaciju predvodiće premijer Aleksandar Vučić i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, dok će se sa druge strane stola prvi put u ulozi premijera Kosova ali i pregovarača naći Isa Mustafa, ali i Hašim Tači, ovoga puta u svojstvu ministra spoljnih poslova Kosova.
Novo lice za stolom biće i Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, koja je na toj funkciji zamenila Ketrin Ešton.
Sagovornici Sputnjika sa obe strane saglasni su sa konstatacijom da se nastavak pregovora odvija u donekle nategnutoj atmosferi, izazvanoj nedavnom jednostranom odlukom kosovskog premijera da smeni srpskog ministra Aleksandra Jablanovića, ali i dešavanjima na Kosovu nastalim usled iznenadne migracije Albanaca ka zemljama Evrope.
Zvanične i nezvanične teme
Prema zvaničnim agendama, na stolu će se naći pitanja koja se tiču formiranja Zajednice srpskih opština, pravosuđa i imovine. Van zvaničnih tema, Priština namerava da pokrene dve stvari: ubrzavanje vizne liberalizacije i pozivni broj za Kosovo. Beograd, s druge strane, namerava da potegne temu Trepče, koju je nedavno aktivirala prištinska strana, ali i smenu srpskog ministra u kosovskoj Vladi. Visoku predstavnicu za spoljnu politiku i bezbednost Federiku Mogerini zanimaće samo jedno: dokle je na terenu stigla primena Briselskog sporazuma.
Beljulj Bećaj, analitičar iz Prištine, smatra da nastavak pregovora neće doneti ništa novo, pošto, kako navodi, nisu rešena ni do sada otvorena pitanja, kao što su katastar, telekomunikacije i pravosuđe i nije izvršena implementacija ZSO.
„Iz ovih razloga, nemam previše nade da će ovaj sastanak biti uspešniji od prethodnih. Smatram da će on više poslužiti za upoznavanje novih pregovarača, gde će svako sa svoje strane objasniti zašto neke stvari nisu do sada urađene.“
„Cenim da će rak-rana pregovora biti pravosuđe, ali da će najbolnije doći tek u kasnijim razgovorima, kada bude počela implementacija ZSO, gde će se voditi bitka i oko kompetencija i oko toga šta će ZSO podrazumevati. Kod nas je to predstavljeno kao asocijacija, a ne zajednica, kako je to urađeno kod Srba“, ističe on, ali naglašava i da će nova visoka predstavnica Mogerini, u nastavku ovih pregovora, morati mnogo ozbiljnije da se pozabavi definisanjem tema kao što su granica ili administrativni prelaz sa Srbijom i zajednica ili asocijacija srpskih opština jer, kako kaže, to je ono što narod na Kosovu očekuje.
Za Beograd najbitnija ZSO
Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, takođe veruje da će se na stolu prvo naći pregled do sada urađenog, i da će obe strane izneti primedbe koje imaju jedni na druge.
„Kosovska delegacija će sigurno potegnuti pitanje neotvaranja suda na severu Kosova, pitanje Štrpca, gde nije dovršena implementacija srpske opštine u kosovski sistem i pitanje integracija unutar policije Kosova. Srbija će pomenuti Jablanovića i njegovu smenu i Trepču. Ali glavna rasprava će se voditi o imovini, železnici i pozivnom broju za Kosovo. Srbija će najverovatnije predstaviti nacrt Zajednice srpskih opština, metodologiju po kojoj će ona biti predstavljena Ministarstvu lokalne samouprave Kosova i način usaglašavanja sa kosovskim zakonima. Treba napomenuti da je Tači još ranije predao nacrt zakona o ZSO Evropskoj uniji, dok Srbija tek sada predstavlja statut. Ali to je priča koja će trajati mesecima“, smatra Janjić.
Kako prenosi Beta, srpski šef diplomatije Ivica Dačić je napomenuo da će srpski tim u Briselu insistirati na pitanjima imovine, povratka interno raseljenih lica i položaja Srpske pravoslavne crkve.
Treba podsetiti da je Federika Mogerini još prošle godine pozvala obe strane da uoči ove runde pregovora „razmene mišljenja o daljoj normalizaciji odnosa“.
Briselski sporazum postignut je 19. aprila 2013. godine, a poslednji pregovori održani su u martu prošle godine, posle čega je nastupila kriza u kosovskoj Vladi koja je dovela do novih izbora. Priština je tek posle šest meseci izbrala novu Vladu, na čelu sa Isom Mustafom. Delovi Briselskog sporazuma koji su do sada implementirani su lokalni izbori održani 2013. godine na severu Kosova po kosovskim zakonima, integracija pripadnika srpske policije u kosovsku i imenovanje regionalnog komandira policije koji je zadužen za sever Kosova.
Pored glavnih pregovarača oba tima, u Briselu će se naći i Marko Đurić, šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju, kao i tehnički timovi obeju strana koji su se do sada bavili temama o kojima će se zvanično razgovarati.
Đurić: Na stolu više tema bitnih za Srbe
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Marko Đurić izjavio je da „obaveze koje proizilaze (iz Sporazuma Beograd-Priština) nalažu da je Zajednica srpskih opština sada na dnevnom redu, i mi ćemo se truditi da tako i bude“, i naglasio da će delegacija Beograda zatražiti da se u dijalogu razmotri više tema od značaja za srpsku zajednicu na Kosovu, uključujući srpsku imovinu, imovinu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pravosuđe.
On je rekao i da je „neizostavno i pitanje nestalih čija sudbina, na obe strane, još nije razjašnjena“, prenela je Beta.
O Trepči nezvanično
Vlasti u Prištini nisu izrazile spremnost da kao temu dijaloga prihvate pitanje srpske imovine i Trepče, a visoka predstavnica Mogerini zatražila je da se „ne zaoštrava pitanje Trepče.“
Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da je Srbija spremna za raspravu o kombinatu Trepča i da će se u okviru dijaloga Beograda i Prištine u Briselu razgovarati o tome.
Vučić je podvukao da pokušaj Prištine da prikaže kako je „Trepča bogatstvo Kosova“ zasad nije uspeo, objasnivši da je Priština želela da završi privatizaciju Trepče pre nego što se u Briselu otvori razgovor o tom problemu i spornom pitanju privatizacije srpske imovine na Kosovu.
