Kombinat Trepča, industrijski gigant bivše Jugoslavije danas opterećen dugovima, najnoviji je kamen spoticanja na liniji Beograda i Prištine, koji će, prema najavama, biti jedna od ključnih tema nastavka dijaloga u Briselu 9. februara.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić odbacio je kao lažne navode da se u Vladi, u zamenu za kompenzaciju, razmatralo prihvatanje gubitka Kobinata Trepča.
„Srbija ne trguje imovinom od koje zavisi opstanak Srba na Kosovu i Metohiji“, poručio je Đurić.
„Vlada Republike Srbije uprkos svim teškoćama, bori se da zaštiti ono što je naše“, naveo je Đurić, reagujući na pisanje lista Danas da će Kosovo novcem ili na neki drugi način, nadoknaditi navodni gubitak, koji bi Srbija imala prelaskom Trepče u vlasništvo Kosova.
„Ne verujem u slučajnosti, pa tako ne verujem ni u to da je slučajna lažna tvrdnja da se u Vladi Srbije razmatralo prihvatanje gubitka Trepče u zamenu za nekakvu kompenzaciju„“, naveo je Đurić.
Đurić je ocenio da „tvrdnje anonimnih izvora lista Danas štete našoj poziciji u javnosti i doprinose konfuziji, u situaciji koja je suviše ozbiljna za amaterizam, površnost i spekulacije“.
„Beograd ne prihvata jednostrana rešenja koja Priština pokušava da nametne, a pitanje Kombinata Trepča nema nikakvu perspektivu ako se ne reši dogovorom“, ističe predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju, Milovan Drecun.
Prema rečima Drecuna, niko ne može da prenebregne dokaz da je Fond za razvoj Republike Srbije većinski vasnik Trepče, a to znači da u Kombinatu Trepča pored Albanaca radi i veliki broj Srba.
Prištinski mediji, s druge strane, prenose da će Vlada Kosova, u procesu utvrđivanja pravnog statusa, iz Kombinata Trepča, izdvojiti rudnike i flotacije i formirati posebno javno preduzeće, čiji bi bila većinski vlasnik.
„Postupak privatizacije može biti nastavljen za druge jedinice koje bi ostale u sastavu društvenog preduzeća Trepča“, navodi se u tom vladinom dokumentu koji citira Koha Ditore.
Skupština Kosova usvojila je predlog izmena i dopuna Zakona o reorganizaciji i promenama određenih preduzeća i njihove imovine kojim, nakon oštrog protivljenja Beograda, nije obuhvaćena i Trepča.
U međuvremenu, u Prištini su, u organizaciji opozicionog pokreta „Samoopredeljenje“, održani nasilni protesti na kojima je zahtevano da Trepča hitno postane javno preduzeće. Demonstracije na kojima je tražena i ostavka srpskog ministra za povratak i zajednice Aleksandra Jablanovića, završene su sukobima u kojima je povređeno više od 90 osoba.
Rudarsko-metalurški i hemijski kombinat Trepča iz Kosovske Mitrovice, postoji više od 85 godina. Podeljen je na južni i severni deo, ima nerešen pravni status i vlasničku strukturu.
Jedno od najvećih nalazišta olova i cinka u Evropi svojim radom omogućava egzistenciju većini stanovništva na severu Kosova.