Prema podacima koji slove za nezvanične, a dobijeni su u Ministarstvu policije Kosova, od novembra prošle godine do sada Kosovo je napustilo između 62.000 i 70.000 građana albanske nacionalnosti. Masovna emigracija je, slučajno ili ne, započela po formiranju Vlade u Prištini, zbog čega su neki skloni da poveruju da iza bega Albanaca ka Evropskoj uniji ipak ne stoji samo siromaštvo, već i politika, a da su građani Kosova instrument te politike.
Iako niko od kosovskih analitičara „iseljavanje“ sa Kosova nije direktno doveo u vezu sa politikom, iz razgovora sa nekima od njih između redova se da naslutiti da sve i te kako ima političku pozadinu.
Dukađin Gorani, analitičar iz Prištine i direktor nevladine organizacije „Centar za sociološka istraživanja“, iako negira da je u pitanju neki smišljen plan, napominje da jedan od razloga može da se traži i u tome što Kosovo nema viznu liberalizaciju, i što je građanima dosta toga da žive kao u „kavezu“.
„Preko 15 godina na Kosovu se ništa nije promenilo – ni u političkom, ni u ekonomskom, niti u bilo kom drugom smislu. Ljudi ne vide budućnost u aktuelnim političkim prilikama i nemaju nade da će se nešto promeniti. Zato i odlaze“, ističe on, uz opasku da i Evropska unija i Međunarodna zajednica treba da se zamisle nad dešavanjima na Kosovu.
Nezaposlenost je posebno rasprostranjena među mladima, dok u ekstremnom siromaštvu živi oko 12 odsto populacije. Prema podacima nevladinog sektora sa Kosova, njih 217 hiljada živi sa manje od jednog evra dnevno. U poslednjem izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), urađenom 2014. godine, navodi se da je 79 odsto anketiranih građana nezadovoljno ekonomskom i socijalnom situacijom u zemlji.
Rezolucija 1244
Analitičar političkih i socioloških zbivanja na Kosovu Balsor Hodža ističe da je Kosovo tokom devedesetih prolazilo kroz konstantnu regresiju u političkom, ekonomskom, socijalnom i psihološkom smislu:
„Građani Kosova su šokirani ogromnim krizama u kratkom vremenskom periodu. Ono što je proizilazilo iz ovakve situacije, a što bi trebao da bude Rezolucija 1244, zahteva, da ne kažem primorava, građane Kosova da sve počinju ispočetka“, kaže on.
Hodža dodaje i da su građani Kosova politički nemarni i inferiorni, što dovodi do duboke nepovezanosti sa državom. To je, po njemu, dovoljan razlog za želju da se život otpočne ispočetka negde drugde, tamo gde, kako kaže, život nije drama nego mogućnost. Hodža skreće pažnju na nekoliko aspekata koji, sa socijalnog stanovišta, imaju značaja u poslednjim zbivanjima:
Korupcija, predratni mentalitet vlasti (socijalno-komunistički), kraj entuzijazma slobode od 1999, ali i kraj entuzijazma nezavisnog Kosova.
Hodžaj, međutim, ne veruje da radi o nekakvom „politički organizovanom iseljavanju“, ali ne negira činjenicu da ovo što se dešava jeste reakcija na ponašanje Zapada i na sistem upravljanja Kosova, samo ne kao kolektivna strategija već, kako tvrdi, revolt građana Kosova zbog situacije u kojoj se nalaze.
„Smatram da ima prostora za poređenje albanske i srpske (ne)lojalnosti Kosovu. Reč je ovde o bekstvu Albanaca i stoičkom ostajanju Srba. Srpsko ostajanje je akt patriotizma, nacionalizma i borbe za svoja prava, što njih izoluje od realnih problema, na koje kosovski Albanci reaguju bekstvom“, zaključuje on. Podsećanja radi, Kosovo je „na listi čekanja“ za dalju integraciju u EU i viznu liberalizaciju jer ne ispunjava uslove. Prema nekim procenama, tek će za četiri do pet godina biti u poziciji da pregovara o daljim evrointegracijama.
Srpski ugao: Kosovski azilanti problem za Srbiju
Gledano iz srpskog ugla, ovo iseljavanja Albanaca sa Kosova u trenutku kada bi trebalo da se nastave briselski pregovori i kada su u kosovsku vlast ušli Srbi, koje faktički predvodi Beograd, i te kako imaju veze sa predstojećim pregovorima.
Aleksandar Mitić iz Centra za strateške alternative podseća da se u poslednjih par godina broj azilanata sa Kosova konstantno povećava.
„Glavni razlozi su katastrofalna nezaposlenost, siromaštvo i nedostatak perspektive, a glavni uzrok je činjenica da je Kosovo, da iskoristimo politikološki termin – ʻpropala državaʻ, ili bolje – ʻpropali NATO protektoratʻ. Albanci sa Kosova nemaju slobodu putovanja po EU, što je za njih neshvatljivo, jer je u geopolitičkom smislu Zapad jedini i ključni sponzor ʻnezavisnog Kosovaʻ. Međutim, zaboravljaju da je upravo proterivanje albanskih imigranata iz država EU i Švajcarske bio jedan od razloga za priznavanje nezavisnosti Kosova, s ciljem da se pravno obezbedi mogućnost za readmisiju Albanaca. U tom kontekstu, ovo je sigurno i deo strategije Prištine da pokuša da dobije liberalizaciju viznog režima, ali i da pritisne Beograd, jer Albanci često preko Srbije idu ka EU. Beograd se prihvatanjem sporazuma sa Prištinom saglasio sa slobodom kretanja Albanaca po Srbiji, i imaće ogromne praktične probleme zbog toga“, navodi on.
S druge strane, Nenad Đurđević, direktor Foruma za etničke odnose, kaže da nije siguran da ova dešavanja mogu da utiču na pregovore Beograda i Prištine.
„Kosovo na ovaj način pred međunarodnom javnošću pokazuje da je područje sa visokim faktorom nestabilnosti. Kosovo nije politički i ekonomski stabilna teritorija, i bojim se da na ovaj način samo demonstriraju šta će se desiti kada budu imali viznu liberalizaciju. Ono što nama može da zasmeta jeste to što koriste našu viznu liberalizaciju“, kaže on.
