Parlamentarni život je u mnogim državama ispunjen ne samo verbalnim sukobima, već i tučama. Poznati su fizički obračuni u parlamentima Južne Koreje i Ukrajine, a ni srpska Skupština ne zaostaje.
Fizičko nasilje je, doduše, karakteristično za 90. godine i stranke i lidere koji više ne sede u skupštinskim klupama. U parlamentarnom životu savremene Srbije fizičkih obračuna nema, ali verbalni su, u poslednje vreme, izgleda učestali.
Poslanici, kako vlasti tako i opozicije, sukobljavaju se psovkama i uvredama, umesto argumentima. Ova pojava stvorila je inicijativu koja bi mogla dovesti do toga da se u Narodnoj skupštini više nikada sa govornice ne čuju reči poput „lopov", „bolesnik" ili „kriminalac".
Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Borislav Stefanović podneo je, naime, na kolegijumu Narodne skupštine inicijativu za izradu rečnika neprimerenih reči, koje bi bile zabranjene za korišćenje za skupštinskom govornicom. Svoju ideju obrazlaže u razgovoru za Sputnjik.
Kako je šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke trenutno na putu, za Sputnjik je ovu Stefanovićevu inicijativu prokomentarisao poslanik Srpske napredne stranke Milovan Drecun, napominjujući da govori u svoje lično ime, a ne kao predstavnik partije. On kaže da je uvek držao do pristojnosti u obraćanju za skupštinskom govornicom.
„Ne koristim nikakve uvredljive termine, pokušavam da svoje delovanje kao poslanika ograničim na ono što je posao poslanika, bez ličnih uvreda, bez pogrdnih reči. Nažalost, najviše neprimerene komunikacije stiže od pojedinaca iz redova opozicije, pa smatram da nije primereno da oni koji najčešće koriste taj neprimereni rečnik sada podnose bilo kakvu inicijativu. U svakom slučaju podržavam da se uvede red u Skupštini, u komunikaciji među poslanicima, ali i komunikaciji sa gostima, odnosno predstavnicima Vlade ili sa bilo kim ko dođe u Skupštinu."
Nameće se pitanje može li srpski Parlament nalikovati britanskom samo ako usvoji rečnik neprimerenih reči, ili mnogo toga zavisi i od političkog takta i spremnosti narodnih poslanika na argumentovanu raspravu, bez teških reči.
U svakom slučaju, ako po ovom pitanju dođe do saglasnosti među poslanicima, biće to, kako ocenjuju analitičari domaćih političkih prilika, još jedan pozitivan doprinos razvoju demokratske kulture u Srbiji.
