Posle sankcija Rusiji, pitanje srpskog ombudsmana novi je razlog razmene žustrih opaski između Beograda i Brisela.
Portparolka komesara za proširenje Maja Kocijančić kaže da je Brisel zabrinut zbog tvrdnji određenih krugova u Srbiji da zaštitnik građana, obavljajući svoju zakonsku dužnost ugrožava nacionalnu bezbednost. Vicepremijer Ivica Dačić uzvraća da to nije način komuniciranja sa jednom suverenom državom kao što je Srbija.
Zaštitnik građana je, naime, poslednjih nedelja, ustalasao političku scenu Srbije zahtevima za dostavljanje osetljivih dokumenata koji se tiču incidenta sa septembarske Parade ponosa u kome je prebijen brat premijera Aleksandra Vučića, Andrej.
Istraga o čitavom incidentu, u kom su učestvovali pripadnici Žandarmerije i dvojica pripadnika Kobri, specijalne jedinice vojne policije, još traje. Premijer Vučić je poručio da će prihvatiti svaku odluku istražnih organa i suda, pa makar oni odlučili da je kriv njegov brat.
Na sednici skupštinskog odbora za kontrolu službi bezbednosti u četvrtak ministar odbrane Bratislav Gašić rekao je da ni Ministarstvo odbrane ni Vojno-bezbednosna agencija (VBA) neće uskratiti pravo ombudsmanu da kontroliše njihov rad, ali je ponovio da dokumentaciju koju mu je zatražio zaštitnik građana Saša Janković ne može da dostavi bez saglasnosti Tužilaštva.
"Naša vrata su vam uvek otvorena", rekao je Gašić Jankoviću. Zaštitnik građana je naveo da ni jednog trenutka nije tvrdio da je VBA tokom Parade ponosa prekršila zakon, već da je dobio saznanje da se to desilo, što je bio dužan da proveri. On se, istovremeno, požalio da je ovo prvi slučaj zbog kojeg se zaštitnik građana, i to kad radi svoj posao, izlaže takvoj vrsti optužbi koje mu stavljaju "krst izdajnika na čelo". Dodao je i da je zakonom propisano šta je predmet njegove kontrole I šta može da traži a šta ne.
Podršku Jankoviću dali su šef misije EU u Srbiji Majkl Davenport, kao i Evropski pokret koji smatra da se pokušajima diskvalifikacije značaja institucije Zaštitnika građana skreće pažnja javnosti sa indicija o postojanju prekoračenja ovlašćenja službe vojne bezbednosti u istrazi incidenta na Paradi ponosa.
U subotu se oglasila Maja Kocijančić koja je istakla da je Brisel zabrinut zbog nedavnih tvrdnji određenih krugova u Srbiji da ombudsman obavljajući svoju dužnost u skladu sa zakonom ugrožava nacionalnu bezbednost.
Podsetivši da ombudsman prema Ustavu, ima ključnu ulogu da nadzire i poziva na odgovornost vladina tela, uključujući i ona u bezbednosnom sektoru, ona je istakla da Brisel od svih vladinih institucija očekuje punu saradnju sa nezavisnim regulatornim institucijama, uključujući i zaštitnika građana.
Dačić je na konferenciji za novinare u nedelju rekao da Vlada Srbije nije vlada EU niti podružnica EU u Srbiji, a EU bi trebalo da obrati pažnju jer su takve izjave mešanje u unutrašnja pitanja jedne države
Dačić kaže da je Srbija sama uvela instituciju ombudsmana i da joj ga nije uvela EU, te da “nema potrebe da nam neko sada deli savete, mešajući se u unutrašnja pitanja”.
Politički analitičar Zoran Stojiljković kaže za Sputnjik da su zemlje kandidati dodatno osetljive na svaku vrstu kritike i da je u njima prisutna logika dvostrukih aršina – ko god ih hvali iz EU, zvanično ili nezvanično, to ima pozitivno „političko brojanje“ a svaka kritika se smatra atakom na suverenost zemlje.
Stojiljković, međutim, smatra da „slučaj ombudsman“ neće imati bitnijeg uticaja na tok pregovora Srbije i EU u kojima je, kako ističe, ključno poglavlje 35, odnosno pacifikacija odnosa sa Kosovom.
Na pitanje znači li to da će ako Srbija reši poglavlje 35, ostalo biti manje bitno, Stojiljković za Sputnjik navodi: „Hajde da kažemo da je tako. To je malo surovo, ali povremeno zločesto ponašanje kao kod dece može se tolerisati ukoliko na kraju polugodišta ocene budu dobre, odnosno možete imati izvesnih problema u realizovanju nekih drugih poglavlja ako to nije vezano sa otežavanjem onoga sto su vaši politički prioriteti. To je ta logika velikih ciljeva evropske birokratije koja ima svoju agendu, ima svoje političke prioritete a oni se za Srbiju uglavnom odnose na Kosovo.“
Uprkos poveremenim nesporazumima sa Briselom, srpski premijer je više puta istakao da Srbija ostaje čvrsto na putu ka EU.
Vučić je za bečki dnevnik "Prese" istakao da Srbija ne mora da bira između Rusije i EU, jer je to već učinila i nalazi se na putu u Uniju, što je strateški cilj zemlje, te naglasio da želi dobre odnose sa susedima, jer bez stabilnosti nema ni napretka u regionu.
Na pitanje da li strahuje da će morati da jednog dana bira između Brisela i Moskve, odgovorio da Srbija istovremeno želi da sačuva tradicionalno dobre odnose sa Rusijom.
Šef srpske vlade izrazio je zahvalnost nizu zemalja EU koji razumeju tešku situaciju Srbije.
„Mi veoma zavisimo od ruskih energenata i moramo da pazimo na naše interese. Istovremeno je naš strateški cilj bez sumnje put u pravcu EU, i to otvoreno govorim i Rusiji“, objasnio je on.
Vučić je napomenuo da to nije popularno u Srbiji, i da bi bilo popularnije kada bi drugačije govorio.
„Mislim da je najpopularniji političar u Srbiji danas novi grčki premijer Aleksis Cipras, a sigurno ne ja“, naglasio je on.
