Džefriju Sterlingu, bivšem pripadniku CIA, preti višedecenijska kazna zatvora. Sud u SAD ga je 27. januara proglasio krivim za curenje informacija o operaciji CIA čiji je cilj bio osujećenje vojnog nuklearnog programa Irana. Prema podacima istrage, Sterling je te informacije preneo saradniku lista Njujork tajms Džejmsu Rejzenu, ali materijal o toj operaciji nije bio objavljen zbog intervencije Kondolize Rajs koja je tada bila savetnik predsednika za nacionalnu bezbednost.
Protiv Sterlinga nije bilo čvrstih dokaza, ali je porota zaključila da je samo on mogao da prenese te informacije novinaru Džejmsu Rejzenu. S druge strane, Rejzen, koji je odbio da navede ime svog izvora, uspeo je da pobedi u pravnoj bici i izbegne da bude izveden na sud. Presuda izrečena Sterlinga još jednom pokazuje kako se Obamina vlada bori protiv uzbunjivača.
Kondoliza Rajs je pod zakletvom priznala da je 2003. kao savetnica za nacionalnu bezbednost u vreme predsednika Džordža Buša mlađeg pozvala u Belu kuću urednika Njujork tajmsa i zatražila od njega da ne objavljuje članak. List ju je poslušao. Bio je to materijal o tome kako je CIA doživela neuspeh u operaciji obuzdavanja iranskog nuklearnog programa.
“Naravno, bilo mi je jasno šta se može desiti ako Bela kuća zamoli list da ne objavljuje članak. Zato sam prethodno razmotrila sa predsednikom treba li to uopšte da radimo”, rekla je Rajsova. Dodala je da je se u razgovoru sa urednikom lista oslanjala na spisak rečenica koje joj je CIA specijalno pripremila.
Novinar Norman Solomon, osnivač organizacije Institjut for pablik akjurasi (Institu za istinitost javnih informacija), proučavao je svedočenje Rajsove. “Ako se pogledaju dokumenti izneti u svedočenju Kondolize Rajs, uključujući ono što je pripremila CIA, postaje apsolutno jasno da je ona pretila Njujork tajmsu. “Ako se nešto desi posle objavljivanja članka, vi ćete biti krivi”, preneo je on.
Tri godine kasnije novinar Džejms Rejzen objavio je taj material u svojoj knjizi. Od tada su mnogi iznosili mišljenje da neuspešna operacija CIA nije imala nikakve veze sa državnom bezbednošću. “Suština je bila da je CIA veoma strepela da bi ta operacija mogla biti prikazana u lošem svetlu. Zato je rukovodstvo nastojalo da Bela kuća, i upravo Kondoliza Rajs, pozove Njujork tajms i zatraži da se ne objavljuje ovaj material”, objasnio je istoričar i novinar Garet Porter.
U Njujork tajmsu su više puta pisali o tome da američke vlasti vrše pritisak na novinare kako bi se izbeglo objavljivanje materijala vezanih za pitanja državne bezbednosti, kao i da “nije običaj” da se diskutuje o tome.
U vreme Džordža Buša mlađeg Bela kuća je pozivala novinare da se uzdrže od objavljivanja informacija o američkim tajnim zatvorima, mučenjima CIA i nedozvoljenom prisluškivanju telefonskih razgovora. Administracija Baraka Obame pokušavala je da prikrije informaciju o vazdušnim udarima dronova. Osim toga, procesuirala je više uzbunjivača nego sve prethodne administracije zajedno.
“To posebno rastužuje, imajući u vidu da u našoj zemlji važi prvi amandman i tradicionalno se poštuje sloboda štampe. Ta tradicija se narušava kad su pod pritiskom vlasti mediji faktički prinuđeni da pooštravaju samocenzuru”, konstatovao je Norman Solomon.
Ipak, poruka SAD svetu ostaje nepromenjena. “Smatramo da, kada vlada pokušava da cenzuriše neke informacije ili da njima upravlja to na kraju ne samo da potkopava temelje društva, već i dovodi do narušavanju prava pojedinih građana”, rekao je Solomon.