Pre nego što je Novak Đoković stigao u Torino vrlo dobro su znali kako on, tako i publika i rivali da na završni masters dolazi sa ciljem da ga osvoji. To nije ništa čudno, istu želju imali su i sedmorica ostalih tenisera, ali želja nije isto što i cilj.
Srpski as imao je razloga da bude pun samopouzdanja, ali posle poraza u grupnoj fazi od Janika Sinera mnogi su ga već otpisali. Umesto da se uplaši da li će proći grupnu fazu, Novaku nije bilo jasno odakle pomama i strah da će biti eliminisan.
Naravno, razloga za strah nije bilo, srpski as prošao je u finale, a onda se obistinala čuvena fraza da jedan protivnik teško može da vas pobedi va puta na istom turniru.
Na teren je zakoračio sigurno, poput teniskog gospodara što i jeste, a pre izlaka na teren simbolično se prekrstio jer je upravo vera ono što mu daje snagu i motiv.
Osim toga, video se i smešak koji je nagoveštavao da je srpski as već gledao ovaj film. Znao je da će osvojiti titulu i znao je da niko ne može da mu se ispreči na tom putu. Teniser koji igra maestralan turnir, ima podršku domaće publike, ista ta publika koja se trudi da ga sputa na razne načine, svi oni koji ne žele da uspe, sve je to bio razlog za Novakov smešak pred izlazak na teren koji je ukazivao na to da mu i dalje niko ne može ništa!
Posle nepuna dva sata igre čudlo de čuveno „Idemo“ koje se čuje onako glasno, iz srca posle svake nove pobede, trofeja, rekorda i uspeha.
Glasno „Idemo“ viknuo je i Novakov sin Stefan posle podizanja pehara i time neodoljivo podsetio na svog oca.
Srpski as oborio je rekord Rodžera Federera i sada je sa sedam titula na završnom turniru najuspešniji teniser ikada, kao što je to slučaj i sa Grend slemovima, Mastersima i nedeljama koje su provedene na prvom mestu.