Lider Severne Koreje doputovao je u posetu Rusiji, gde ga je primio predsednik Vladimir Putin. Cilj sastanka, kako je rečeno, jeste da se ojačaju veze partnerstva i dobrosusedstva i da dve zemlje deluju u ime mira, stabilnosti i prosperiteta u regionu.
Korkodelović ističe da je ovo veoma važan susret dva lidera koji lidere na Zapadu sigurno neće ostaviti ravnodušnim.
Na Zapadu će zazvoniti na uzbunu
„Kim Džong Un od 2019. godine nije nigde putovao, i to što je prihvaćen poziv Rusije da dođe mnogo govori. Dok je trajala korona, ali i inače on nije neko ko ide često u posete. Ovo je, po meni, veoma značajna posete i tek ćemo videti njene rezultate. Značajna je i za bilateralnu saradnju s obzirom da je razmatran širok krugj tema, što nasamo između dva predsednika, što među delegacijama. Interesantno je da je osim ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova sastanku prisustvovao i Sergej Šojgu, ministar odbrane Rusije, i grupa ministra privrednog resora, dok je sa druge strane zapaženo prisustvo jednog od najviših činova sa titulom maršala koji je u isto vreme i rukovodilac njihovih programa za kosmička istraživanja,“ zapaža Korkodelović.
To može, dodaje on, da nasluti da su na stolu bila i pitanja vojne saradnje i istraživanja svemira.
„U krajnjoj liniji publicitet koji je ova poseta izazvala govori o tome da je u savremenoj eri nemoguće izolovati Rusiju. S druge strane, mislim da će ovo delimično pomoći razbijanju blokade koja postoji, a koja je nametnuta od zapadnog sveta vezano za Severnu Koreju. Lavrov je rekao da sankcija protiv Severne Koreje više neće biti, što znači da će na buduće predloge za sankcije za ovu državu u SB UN od strane Rusije biti stavljen veto,“ objašnjava sagovornik Sputnjika.
Nema više sankcija za Severnu Koreju
Korkodelović podseća da je Rusija glasala svojevremeno za sankcije Severnoj Koreji, ali da su, kako je Lavrov to rekao, okolnosti bile drukčije.
„O tim drugim okolnostima može da se priča u nedogled jer situacija u severno-istočnoj i istočnoj Aziji postaje sve komplikovanija i to daje novu dimenziju ovom susretu. Predsednik Severne Koreje retko ide u inostranstvo pa retko ima prilike da se čuje i njegov glas u međunarodnoj javnosti. Ovo mu je bila dobra prilika, posebno što situacija u severoistočnoj Aziji postaje sve eksplozivnija,“ napominje Korkodelović.
U tom regionu, prema njegovim rečima, naročito zbog američke politike prema Kini, polako su počele da se naziru konture formiranja dva uslovno rečeno bloka, koja nisu ozvaničena.
„Na jednoj strani je Amerika i njeni glavni azijski saveznici - Japan i Južna Koreja u kojima Amerika ima desetine hiljada vojnika i oko stotinak baza i vojnih postrojenja u kojima je Amerika prisutna još od 1945. godine,“ podseća sagovornik Sputnjika.
Tome, kako kaže, treba dodati Australiju i Novi Zeland i u manjoj meri Veliku Britaniju, dok se druga formacija formira oko Rusije i Kine.
Inače, lider Severne Koreje istakao da je sa Putinom razgovarao o situaciji u Evropi, kao i da su detaljno razmatrali vojno-političku situaciju na Korejskom poluostrvu uz konstataciju da je postignut "zadovoljavajući konsenzus o daljem jačanju strateške i taktičke saradnje, podrške i solidarnosti u borbi za zaštitu suverenog prava na bezbednost, za stvaranje garancija trajnog mira, kako u regionu, tako i širom sveta.“
Putin je pozdravio dalje jačanje saradnje između dveju zemalja podsetivši da su odnosi dve zemlje nastali tokom korejske borbe za slobodu 1945. godine, kada su se sovjetski i korejski vojnici rame uz rame borili protiv japanskih militarista.
Putin je dodao da se i danas nastoji da se ojačaju veze prijateljstva i dobrosusedstva, kao i da deluju u ime mira, stabilnosti i prosperiteta u zajedničkom regionu.
U emisiji „Moj pogled na Rusiju“ saznajte više o čemu se razgovaralo na tajnom Putinovom sastanku koji je uplašio Zapad: