SPORT

Vimbldon kroz istoriju: Zašto je tenis „beli sport“ i kako su Serena i Rodžer pokvarili tradiciju

Vimbldon sa ostalim Grend slem turnirima nema puno sličnosti osim broja učesnika i broja poena koje učesnici dobijaju, jer ovaj prestižni turnir pažljivo neguje tradiciju. Deo te tradicije je i bela oprema koju su teniseri i teniseri obavezni da nose od prvog turnira.
Sputnik
Od osnivanja turnira 1877. godine na Vimbldonu važi pravilo da teniseri i teniserke moraju da budu u opremi isključivo bele boje i to pravilo nije se promenilo do današnjeg dana iako bi se i dalje možda pronašao neko ko ne zna razlog čuvanja te tradicije.
Tenis često nazivamo i „belim sportom“, a razlog za taj nadimak jeste obaveza igrača da im na svim turnirima oprema bude bele boje.
Tenis se smatra prestižnim sportom, ulaznice za Vimbldon može da priušti uglavnom samo elita, pa su tako organizatori smatrali neprikladnim da se na učesnicima vide tragovi znoja.
Donald Budž, Gene Mako, Gotfred Von Kram i Hener Henkel
Jasno na beloj opremi sa tribina će se ti tragovi teško razaznati, ali je US Open 1972. godine to pravilo ukinio, a tim putem krenuli su i ostali turniri, svi osim Vimbldona.
Najstariji Grend slem želeo da sačuva tradiciju i notu prestiža zbog čega je i danas od najvažnijih sportskih događaja tokom godine. Organizatori su objavili i dekret kako bi se teniseri i teniserke pridržavali pravila.
1.
Takmičari moraju biti obučeni u odgovarajuću tenisku odeću koja je skoro u potpunosti bela* i to se primenjuje od tačke na kojoj igrač ulazi u okruženje terena.
2.
Bela ne uključuje belu ili kremastu boju.
3.
Ne bi trebalo da postoji čvrsta masa ili ploča sa bojama*. Jedna boja oko dekoltea i oko manžetne rukava je prihvatljiva, ali ne sme biti šira od jednog centimetra (10 mm).
4.
Boja sadržana u šarama će se meriti kao da je čvrsta masa boje . Logotipi formirani varijacijama materijala ili šara nisu prihvatljivi.
5.
Zadnji deo košulje, haljine, gornjeg dela trenerke ili džempera mora biti potpuno beo
6.
Šorts, suknje i donji deo trenerke moraju biti potpuno beli, osim jedne boje po spoljašnjem šavu ne širem od jednog centimetra (10 mm).
7.
Kape (uključujući donji deo), trake za glavu, narukvice, narukvice i čarape moraju biti potpuno bele, osim jedne boje koja nije šira od jednog centimetra (10 mm).
8.
Cipele moraju biti skoro potpuno bele. Pertle moraju biti potpuno bele. Patike na travi moraju da se pridržavaju grend slem pravila.
9.
Svaki donji veš koji je ili može biti vidljiv tokom igre (uključujući i zbog znojenja) takođe mora biti potpuno beo, osim jednog ruba boje koji nije širi od jednog centimetra (10 mm), osim igračica kojima je dozvoljeno da nose čvrste, donji šorts srednje/tamne boje pod uslovom da nisu duži od šortsa ili suknje.
10.
Medicinski nosači i oprema treba da budu beli ako je moguće, ali mogu biti obojeni ako je apsolutno neophodno. Opušteniji kodeks oblačenja funkcioniše na terenima za vežbanje u parku Aorangi.
Krajem prošle godine doneta je odluka da se od ove sezone primenjuje izuzetak za dame koje su u ciklusu. Teniserke u tom slučaju mogu da nose rublje u boji.
Zanimljivo je da je ta odluka važila i ranije sve do 2014. godine kada je doneta odluka da teniserke moraju da nose belo rublje. Razlog za to verovatno je ispad proslavljene Serene Vilijams čiji je šorts ispod suknje 2013. godine bio drečavo narandžaste boje.
Iste godine u problemu je bio i Rodžer Federer koji je opomenut zbog đonova na patikama koji su bili narandžaste boje.
Dekret je upravo i napravljen zbog situacija koje su se dogodile sa Serenom i Rodžerom, a odstupanja nije bilo do prošle godine kada je Nik Kirjos na dodeli pehara posle poraza od Novaka Đokovića u finalu nosio crveni kačket.
SPORT
Od mržnje do prijateljstva i saradnje – Kirjos uz Đokovića: „Vreme je!“
SPORT
Novak protiv Argentinca počinje pohod na Vimbldon – od četvrtfinala počinju „problemi“
SPORT
Nizala poraze od Srpkinja pa postala šampionka – proslavljena Karolina se vraća tenisu
Komentar