Premijerligaš, koji je u vlasništvu vladarske porodice Saudijske Arabije, dobiće skupocen poklon za novu sezonu i igranje u Ligi šampiona u vidu „novog Andree Pirla“.
Navijači Milana su, naravno, razočarani zbog činjenice da nekadašnji velikan ne može više da zadrži svoje najbolje igrače, ali moraju da se pomire sa činjenicom da je u svetskom fudbalu došlo novo vreme u kome glavne poteze vuku Englezi i Saudijci.
To tvrdi i italijanski novinar Karlo Garganeze koji smatra da je klupski fudbal u Evropi umro.
„Za sve navijače Milana i ljubitelje Serije A koji su se potresli zbog prelaska Tonalija u Njukasl. Nema svrhe da se nervirate. Klupski fudbal više ne postoji. Prihvatite to. Postoji samo jedna moćna liga koja je u vlasništvu nekoliko država i nedodirljivih. Svi ostali su njihove filijale. Tako će biti zauvek, sve dok se ne pokrene Superliga Evrope koja je samo manje zlo“, poručio je Garganeze.
Veća riba jede manju, tako je bilo od kada je sveta i veka, zašto ne bi bilo i u fudbalu. Nekada su Pol Gaskojn ili Dejvid Plat iz Premijer lige dolazili u Seriju A, a danas se najbolji italijanski fudbaleri kao i stranci sele na Ostrvo.
Razlika u ekonomskom potencijalu između Premijer lige i Serije A je ogromna, a još veća između vlasnika klubova u Engleskoj i Italiji. Cifre kažu da Premijer ima prihode od 6,4 milijarde evra dok Serija prikupi tek 2,5 milijardi evra.
U Engleskoj na plate fudbalera troše 4,3 milijarde evra ili dve trećine prihoda, a u Seriji A čak 80 odsto, što na srednji rok čini neodrživom situciju u italijanskom fudbalu, jer ga uvlači u dužničku krizu.
Na sve to i Liga šampiona gubi smisao, jer protiv dominacije engleskih klubova, katarskog kluba sa francuskim pasošem Pari Sen Žermena, simbolom Bavarske države Bajernom, te političkim projektima katalonskog secesionizma Barselonom i španske unitarne države Real Madrida, ostalima ostaju samo mrvice i da sa vremena na vreme, kao ove godine, Inter i Milan, sticajem srećnih okolnosti „zalutaju“ do završnice elitnog takmičenja.