Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak objavio je na društvenim mrežama da se nadao boljem rezultatu prošlonedeljne misije na KiM sa zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalnim izaslanikom za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom.
Politički debakl je bio neizbežan
On je potvrdio da su i EU i SAD tražile od strana na KiM hitnu deeskalaciju, prevremene izbore uz učešće kosovskih Srba i povratak dijalogu o normalizaciji. Ali, odgovor kakav su očekivali - nisu dobili.
Da li je ovo priznanje neuspeha Zapada i ako jeste - šta dalje?
Dr Zoran Milivojević, diplomata i bivši ambasador, kaže da ova izjava jasno pokazuje da plan sa kojim su nastupali i scenario koji su imali nije realan i da ne može da prođe.
„Jasno je da politika koju sprovodi Priština odudara od svega onoga što bi trebalo da bude cilj i njihovih zapadnih sponzora u ovom trenutku i da taj neuspeh treba pre svega registrovati kao neuspeh politike i pristupa koje imaju zajedno sa prištinskim vlastima. Drugo, jasno je da bez Zajednice srpskih opština (ZSO), dakle bez onoga što su srpski zahtevi i ono što stvarno vodi u deeskalaciju nema nikakve šanse da se na terenu bilo šta promeni,“ ističe Milivojević.
Druga veoma važna stvar, po rečima sagovornika Sputnjika, jeste da platforma koja se zasniva na takozvanom Ohridskom sporazumu i na kome Zapad insistira da je u pitanju pravno obavezujući sporazum, očigledno nema šanse za uspeh jer ne odgovara realnom stanju na terenu.
Priština je razlog za neuspeh EU i Amerike
„Jasno je potpuno da prištinska politika ostaje ista, da se neće menjati, da je maksimalistička i sada se vidi da podrška takvoj politici apsolutno ne daje nikakav rezultat. Ovo priznanje ja vidim kao rezultat takvog pristupa - podrška prištinskoj strani očigledno da je doživela neuspeh, a politika prištinske strane ne vodi više ni u nastavak dijaloga a kamoli u neko političko rešenje koje bi bilo na liniji smirivanja i rešavanja kosovskog pitanja na način kako je to jedino moguće,“ objašnjava naš sagovornik.
Milivojević ističe da se dešava upravo sve ono na šta su Srbija i Srbi upozoravali.
„Ono što može da da šansu dijalogu i šansu da stanje na terenu ipak bude u funkciji mira i stabilnosti to nije uvažavano. I sada se ponovo praktično vraćamo na ono što je i početak i kraj priče, a to je – puno ispunjenje Briselskog sporazuma prema odredbama koje su definisane 2013/15. godine kao podloga za rešavanje pitanja u budućnosti. Dakle, kada se ustanovi ZSO onda mogu da budu novi izbori na severu Kosova koji bi bili odraz pravog stanja. Onda bi nastavak razgovora imao smisla i vodio ka normalizaciji odnosa,“ uveren je Milivojević.
Formula je u Rezoluciji 12 44
Druga formula za dalji napredak, uveren je sagovornik Sputnjika, ne postoji ako neko zaista želi politički dijalog, mir i stabilnost.
„Ova njihova ocena koincidira sa godišnjicom usvajanja Rezolucije 12 44 u SB UN. I sada se vidi 24 godine kasnije od kada je ta Rezolucija na sceni da se praktično ništa ne može promeniti mimo onoga što je definisano tom Rezolucijom – dakle Kosovo i Metohija je protektorat Ujedinjenih nacija. Treba se vratiti ono što je politički osnov rešavanja kosovskog pitanja,“ kaže Milivojević.
Na pitanje koliko je, međutim, zapadni svet koji je uz Prištinu spreman da prizna poraz i da se vrati na te osnove, naš sagovornik kaže sledeće:
„Mislim da oni to u potpunosti shvataju ali neće da primene iz prostog razloga što odudara od strateških ciljeva koji su zacrtani protivpravnom NATO agresijom na Srbiju 1999. godine i sa pokušajem da preko samoproglašene nezavisnosti Kosova to po svaku cenu potvrdi, sa novim predlozima, novim „idejama“, uz podršku vlastima u Prištini koja koristi radikalne metode da se kosovska državnost potvrdi po svaku cenu. A na taj način da se potvrdi i neuspeli Zapadni projekat nezavisnog Kosova. “ zaključuje naš sagovornik.
Nije lako otarasiti se Kurtija
Lajčak je naveo i da je zajedno sa Eskobarom uspostavio kontakt sa opozicionim liderima kosovskih Albanaca kojima su predočene posledice trenutne krize i šteta koju ona nanosi međunarodnom ugledu tzv. Kosova i upućen im je apel da podrže traganje za političkim rešenjem.
„Oni žele na Kurtijevom mestu nekoga ko je prizemniji, ali ne mogu da ga smene jer bi time ugrozili takozvanu demokratičnost Kosova. Dakle, odgovornost je na Vašingtonu i na Briselu koji podrškom prištinskim vlastima stvaraju ovakvu atmosferu i stanje na terenu koje vodi u nove eskalacije,“ mišljenja je naš sagovornik.
U suštini, kako kaže, odgovornost za ovo sada stanje leži u potpunosti na prištinskoj strani, ali pre svega i iznad svega na sponzorima te prištinske vlasti.