SVET

Posle osam godina Jemen na pragu mira – ako ga ne pomute ratni profiteri

Mirovni pregovori o Jemenu koji bi trebalo da počnu iduće nedelje prvi su korak ka okončanju osmogodišnjeg rata i konkretan rezultat istorijskog sporazuma Saudijske Arabije i Irana uz posredovanje Kine. Ostaje, međutim, da se vidi hoće li SAD pokušati da miniraju mir jer su na tom ratu zaradile 57 milijardi dolara.
Sputnik
Međunarodna koalicija predvođena Saudijskom Arabijom ukinula je u petak osmogodišnju pomorsku blokadu luka u Jemenu. Zvanični Rijad potvrdio je da će iduće sedmice početi mirovne pregovore sa pobunjenim Hutima u glavnom gradu Jemena Sani.
Saudijska delegacija otputovaće u Sanu zajedno sa zvaničnicima Omana, a na Bliskom istoku očekuju da bi konačni mirovni sporazum za Jemen mogao biti objavljen pre Bajrama, 20. aprila.

Tri etape mirovnog procesa u Jemenu

Spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović kaže za Sputnjik da je reč o nacrtu plana Saudijske Arabije s kojim je potom upoznata vlada Jemena priznata od Ujedinjenih nacija. Reč je o vladi koja je relativno krhka i nema veliku podršku u samoj zemlji.
Sa pobunjeničkim pokretom Huti ili Ansarulah, koga šiiti smatraju oslobodilačkim i drži glavni grad Sanu pod kontrolom, Saudijci bi trebalo da održe pregovore o nacrtu mirovnog sporazuma.
Glavna tema će biti zaključivanje primirja koje podrazumeva prekid svih borbi, kao i otvaranje svih vazdušnih i pomorskih luka koje su do sada bile uglavnom pod saudijskom blokadom, mada su im, naročito u prvim godinama rata, pomagali Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i koalicija više arapskih zemalja.
„Međutim, kako je rat odmicao ta koalicija se sve više tanjila i na kraju je ostala sama Saudijska Arabija. Posle tog jednogodišnjeg primirja usledili bi pregovori koji bi doveli do tranzicionog perioda od dve godine, a posle isteka tog roka, Jemen bi moga da nastavi da funkcioniše kao samostalna država“, objašnjava Korkodelović.

Ekonomska diplomatija: Kako je Kina nadigrala Ameriku

Prema Korkodeloviću, ima mesta za rezervisanost da bi tako brzo moglo doći do primirja posle osam godina rata jer Huti traže potpun prekid borbi, kao i da se trupe UAE, koje se nisu oglasile o primirju, povuku sa čitave teritorije Jemena.
UAE kontrolišu neka od ključnih ostrva u teritorijalnim vodama Jemena i prema arapskoj štampi pretvaraju ih u vojna utvrđenja, a takođe i tesno sarađuju i sa Izraelom, najvećim protivnikom nedavno potpisanog istorijskog sporazuma Saudijske Arabije i Irana.
SVET
Neobrazovani Jemen: Kako su deca postala žrtve rata
Dogovor o primirju u Jemenu došao je u vreme kad je na čitavom Arabijskom poluostrvu i Bliskom istoku diplomatska ofanziva u „petoj ili šestoj brzini“, krunisana sporazumom dve najveće i vekovima zavađene zemlje u regionu – sunitske Saudijske Arabije i šiitskog Irana, uz posredovanje Kine.
A taj istorijski sporazum od 11. marta pokazao je da je Kina uspela da nadigra Ameriku na Bliskom istoku, pre svega, ekonomskom diplomatijom. Međutim, Amerikanci i dalje imaju značajne interese na Bliskom istoku, pre svega njihov vojno-industrijski kompleks.

Amerikanci zaradili 57 milijardi dolara

Tokom osmogodišnjeg rata u kom je stradalo više od 400.000 ljudi u zemlji od 30 miliona stanovnika, Amerikanci su Saudijskoj Arabiji i UAE prodali oružja u vrednosti od 57 milijardi dolara. Arapski izvori navode da ne samo kraj ratu u Jemenu, već i približavanje Saudijske Arabije i Irana predstavlja veliku neizvesnost za budući položaj SAD na Bliskom Istoku, dodaje Korkodelović.
Zato će sporazum između Saudijske Arabije i Irana, upozorava naš sagovornik, biti izložen velikim iskušenjima i od SAD i Izraela, ali i od raznih arapskih i islamskih grupa:
„Ipak, vlada jedan duh optimizma. To se naročito videlo u prošli četvrtak kad su se u Kini sreli šefovi diplomatija Irana i Saudijske Arabije jer se smatra da će njihovo poboljšanje odnosa uticati ne samo na Jemen, nego i na prilike u Libanu, Siriji i Iraku. Naravno, sve bi to moglo biti dovedeno u pitanje, ukoliko postoje ti zli duhovi koji ne žele uspeh.“

Ko su „zli dusi“ na Bliskom istoku

A kao „zle duhove“ na Bliskom istoku ministar spoljnih poslova vlade Huta u Sani vidi Amerikance. U reakcija na Bajdenovu izjavu povodom godišnjice primirja u Jemenu pod okriljem UN-a kojom je izrazio podršku svim naporima za postizanje mira, šef diplomatije Huta izjavio je da takvim stavom SAD nastoje da operu svoju umešanost u agresiju Saudijske Arabije kao i da su odgovorne jer su profitirale od rata, podseća Korkodelović.
SVET
Istorijski zaokret na Bliskom istoku: Kako je Kina pomirila Iran i Saudijsku Arabiju i ponizila SAD
Vašington može da pokaže da je za mir tako što će povući konkretne mere na terenu i osuditi akcije koalicije predvođene Saudijskom Aarabijom, dodao je šef diplomatije u Sani.
Primirje uz posredovanje UN stupilo je na snagu u aprilu prošle godine, a delimično je prekinuto u oktobru, dok sukobi na strateškom južnom prilazu Crvenom moru od tada uglavnom jenjavaju.

Ekonomijom protiv nestabilnosti

Prema Korkodeloviću, diplomatska pobeda Kine nad Amerikom na Bliskom istoku rezultat je dugogodišnjeg rada u kom se posebno istakao bivši ministar spoljnih poslova Vang Ji, koji je sada na još višoj funkciji jer je u Politbirou Komunističke partije zadužen za međunarodne odnose.
Osim toga što su Kinezi na Bliskom Istoku davali najbolje ponude na tenderima, njihove ponude nisu pratila politička uslovljavanja, za razliku od Amerikanaca. Tek kad su se dobro ekonomski etablirali, Kinezi su krenuli u diplomatske akcije, kaže Korkodelović i zaključuje:
„Na jednoj strani imate SAD koje su pre svega vojno prisutne na Bliskom istoku i često svoje prisustvo pravdaju nestabilnim prilikama u regionu. Što su prilike nestabilnije, to je veća potreba za Amerikancima i njihovim vojno-industrijskim kompleksom. Sa druge strane imate jedan novi, svež pristup Kine koja kaže: mi hoćemo da vam pomognemo u pregovorima, imamo za to ekonomska oruđa, ali dajte da svi zajedno radimo na dostizanju i dosezanju novih etapa u tom mirovnom procesu.“
SVET
Kina kao mirotvorac: Lekovito dejstvo sporazuma Rijada i Teherana
Komentar