Neobrazovani Jemen: Kako su deca postala žrtve rata
© Sputnik / Sputnik
Pratite nas
Dugotrajni rat u Jemenu, zajedno sa humanitarnom katastrofom i potpunim neangažovanjem međunarodne zajednice, najviše pogađaju najslabije i najnezaštićenije – decu. Prema poslednjem izveštaju Uneska, nivo nepismenosti među decom u ovoj zemlji dostigao je 70 odsto.
Roditelji se često jednostavno boje da šalju decu u školu: često upravo oni bivaju mete avionskih napada – pod ruševinama ginu učitelji i stotine dece.
„Ovako nam Amerika pomaže“
Sedamnaestogodišnji Jahja Muhamed trenutno pohađa srednju školu u Sani. Prema njegovim rečima, tokom godina rata u Jemenu bombardovano je na hiljade škola, a u njima su poginule hiljade dece.
„Čak su i osnovnu školu u koju sam nekada išao bombardovali. Sećam se kako su doletele četiri rakete, ispostavilo se američke proizvodnje. Sećam se i kako je na gelerima bilo napisano: ’Proizvedeno u SAD’. Eto, ovako nam Amerika pomaže u obrazovanju“, ispričao je on.
Prisećajući se tog incidenta, s velikom tugom u očima je nastavio:
„Desilo se da smo se jednog jutra probudili u pošli u školu – a nje više nije bilo, ostale samo ruševine. Zgradu su bombardovali preko noći, ne zna se zbog čega. To je bilo pre 7 godina. Pamtim kako smo zatim otišli kućama: suvih usana od žeđi, do kolena u blatu. Tada niko od nas mlađih učenika nije imao novca za prevoz. Naše porodice su ostale bez para i zbog toga što su SAD i Ujedinjene nacije premestile jemensku 'Centrobanku' iz Sane i zamrzli sve račune, tako da su ljudi prestali da dobijaju plate, istakao je mladić.
Ruševine škole u Jemenu
© Sputnik / Sputnik
Prema njegovim rečima, ako Unesko stvarno želi da pomogne školama u Jemenu da ožive, mogli bi bar da plate za obnovu i daju plate učiteljima. Inače, dodaje on, oni samo uništavaju njihove škole raketama i avionima.
Umesto škole – borba za egzistenciju
Sa svoje strane, Jasin el Kadri iz Adena je dodao da su prenošenjem jemenske „Centrobanke“ iz Sane u Aden, učitelji potpuno ostali bez plate. Zbog toga što nije bilo plate, a i rizika od bombardovanja, u školama je ostalo veoma malo učitelja koji nisu više mogli da se nose sa opterećenjem.
„Ako Unesko i UN tvrde da žele da unaprede obrazovanje u Jemenu, kako kažu, treba da ukinu opsadu jemenskog naroda i vrate banku u Sanu, kako bi Vlada mogla da isplaćuje zaradu učiteljima. Pre rata, moja deca učila su u školama, a stariji na univerzitetima. Ali, zbog rata niko od njih nije mogao da završi školovanje: ili su univerzitet prebacili iz Adena u Sanu, ili smo svi morali da se hitno selimo iz mesta u mesto. Na kraju, svi oni su rano počeli da rade da bismo nekako mogli da obezbedimo egzistenciju“, ispričao je on.
Jedino dete koje makar nekako može da dobije diplomu je ćerka Hiam. Pričajući o njoj, muškarac je nastavio:
Nastava u razrušenoj školi u Jemenu
© Sputnik / Sputnik
„Pre rata upisala je prvu godinu stomatologije na privatnom univerzitetu. Početkom rata morala je da prekine školovanje: čekali smo veoma dugo i obnavljali dokumenta. Tek posle četiri godine, ćerka je mogla da se prebaci na Univerzitet u Sani. I to su na medicinskom fakultetu mogli da je prime samo na smeru za sestru. Ali, to je svakako bolje, nego ništa“, ocenio je on.
„Sumnjiva aktivnost“
Direktor državne škole iz provincije Hadramaut Džavahir el Katiri uopšte nije sklon da veruje bilo kakvim ponudama za pomoć od Zapada ili međunarodnih organizacija, smatrajući ih sumnjivim.
„Vidite, sama po sebi, pomoć SAD, UN ili Uneska našem školstvu izaziva ogromne sumnje. Pa, oni nam sami uskraćuju život i radna mesta, ne daju deci da se školuju. Jedino što bi nam mogli pomoći je da prestanu da nas bombarduju. Ništa tako ne škodi radu škola u Jemenu kao avioni bombarderi“, pojasnio je on.
Uništena učionica škole u Jemenu
© Sputnik / Sputnik
Direktor je poručio da bi mnogo radije poverovao da je cilj Uneska da konačno uništi ostatke školskog sistema u Jemenu, što i pokazuju svojim izveštajima.
Devojčice se ne školuju
Arva Hasan je domaćica iz udaljene provincije Rajma. Prema njenim rečima, trenutno jemenske porodice sa sela čak i ne šalju ćerke u školu: mnogo je jednostavnije i bezbednije odmah ih učiti da rade u poljoprivredi.
„Većina stanovništva bavi se poljoprivredom. Veoma veliki broj muškaraca odlazi da radi u grad na nekoliko meseci i vraća se porodicama svega na nekoliko dana. Kod nas se praktično ništa ne gradi, putevi su blatnjavi. Struje nema i nikada ne nije bilo, a voda se uzima samo na starim bunarima. Jedina škola u okrugu se nalazi dva kilometra od kuće, devojčice tamo ne šalju. Skupo je, ali i opasno“, požalila se ona.
Prema njenim rečima devojčice uče da čitaju i pišu uče u porodicama i to samo nekim: nisu svuda ostale pismene žene.
Uništena učionica u školi u Jemenu
© Sputnik / Sputnik
„Još pre 10 godina dolazila nam je delegacija Uneska, obećala pomoć u izgradnji škole za devojčice. Ali, počeo je rat, situacija se samo pogoršala, nema ni škole, ni delegacija“, zaključila je ona.
UN procenjuju da je u građanskom ratu koji u Jemenu besni od 2014. godine do kraja 2021. godine u sukobima ubijeno 377.000 ljudi. Oko 24,1 milion stanovnika, njih oko 80 odsto, zavisi od humanitarne pomoći, dok je tri miliona ljudi u izbeglištvu.
