https://lat.sputnikportal.rs/20230318/istorijski-zaokret-na-bliskom-istoku-kako-je-kina-pomirila-iran-i-saudijsku-arabiju-i-ponizila-sad-1152619117.html
Istorijski zaokret na Bliskom istoku: Kako je Kina pomirila Iran i Saudijsku Arabiju i ponizila SAD
Istorijski zaokret na Bliskom istoku: Kako je Kina pomirila Iran i Saudijsku Arabiju i ponizila SAD
Sputnik Srbija
Nakon što se sa Saudijskom Arabijom u decembru dogovorila o kupovini njene nafte i za juane umesto samo za dolare, dok istovremeno po pitanju nafte i Rusija... 18.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-18T21:40+0100
2023-03-18T21:40+0100
2023-03-19T07:24+0100
svet
svet
svet – politika
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/11/1152618534_0:95:1280:815_1920x0_80_0_0_dd367f13c1e713991e173f5b14b06e8e.jpg
I to uprkos svim upornim nastojanjima Sjedinjenih Američkih Država da među njima izazovu sukob umesto pomirenja, po oprobanom modelu rimske imperije zavadi pa vladaj; biće da je ista logika svake imperije.Mučeni građani Jemena, uz njih i Saudijske Arabije, možda će zbog toga dobiti priliku da odahnu. Ali ne i Sjedinjene Američke Države. Veliki zaokret na Bliskom istoku, naime, lako bi mogao da se pokaže i kao koban po njihove imperijalne interese u kojima će njihov dolar biti prva, ali ne i jedina žrtva.Iznenadni dogovor u PekinguProšlog petka u Pekingu, naime, nakon pregovora koji su tokom prethodne dve godine vođeni i u Iraku i Omanu, tri države – Kina, Iran i Saudijska Arabija – saopštile su da je ”postignut sporazum između Kraljevine Saudijske Arabije i Islamske Republike Iran, koji uključuje i dogovor o obnavljanju diplomatskih odnosa među njima”, a podrazumeva i ”potvrdu poštovanja suvereniteta država i nemešanje u njihova unutrašnja pitanja” te dogovore o bezbednosnoj saradnji i saradnji u oblastima ekonomije, trgovine, investicija, nauke… sve do kulture i sporta.Ukratko, uz posredovanje Kine, dve regionalne sile i poprilično ljuti rivali ozvaničili su da stupaju na put sveobuhvatnog popravljanja odnosa umesto njihovog daljeg kvarenja u ime spomenutog krvavog principa međunarodnih odnosa zavadi pa vladaj.Te je stoga i poprilično jasno koga je kinesko Ministarstvo inostranih poslova imalo u vidu kada je saopštilo da će ovo eliminisanje razlika između Irana i Saudijske Arabije imati ”povoljan efekat na oslobađanje država regiona od spoljnog mešanja”, da su dve zemlje sad ”uzele svoju sudbinu u svoje ruke”, i da njihov sporazum ”odgovara epohalnim trendovima razvoja”.Prvi diplomata Kine Vang Ji, koji je nedavno boravio u Moskvi gde je poručio da rusko-kineski odnosi dosežu nove granice na putu ka izgradnji multipolarnog sveta, ovom prilikom istakao je i da pekinški dogovor Rijada i Teherana predstavlja ”pobedu dijaloga i mira”. I to u trenutku u kome, kao što je poznato, i jednog i drugog ima zabrinjavajuće malo.”Zašto Iran i Saudijska Arabija veruju Kini”, naslov je jednog komentara Kineske globalne televizijske mreže (CGTN), koja ističe bliske odnose Pekinga s Teheranom i Rijadom nasuprot Vašingtona čiji su odnosi sa Saudijskom Arabijom sve napetiji, dok sa Iranom i nemaju uspostavljene diplomatske odnose, ”tako da ne mogu ni da omoguće dijalog među njima… Prihvatanje Kine kao posrednika predstavlja priznanje rastuće uloge Pekinga na Bliskom istoku, gde su mnoge krize nastale kao rezultat spoljnih intervencija. Kineski diplomatski koncepti mira, razvoja i saradnje na zajedničku korist dobili su veliku podršku u regionu.”Nova era svetske politikeA i šire, jer, ukazaće istim povodom indijski diplomata M. K. Badrakumar, ”svanula je nova era u svetskoj politici”. Ovo je ”istorijski događaj” koji ”daleko nadmašuje pitanje saudijsko-iranskih odnosa” i ”svedoči o temeljnoj promeni tektonskih ploča geopolitike 21. veka”.Amerike, piše Badrakumar, ”koja je skoro osam decenija bila dominantna sila u politici Zapadne Azije, nema nigde”, ona je ”ponižavajuće isključena… Amerika ima 30 vojnih baza u Zapadnoj Aziji – pet samo u Saudijskoj Arabiji – ali je izgubila plašt liderstva.”Kina je, napominje dalje indijski diplomata, čitavom ostatku sveta – Globalnom Jugu, od Južne Amerike do Afrike – pokazala kako ”demokratizovani multipolarni svet može da funkcioniše u budućnosti” uz ”diplomatiju velike sile zasnovanu na dogovoru i pomirenju”, rečju, osvežavajući koliko i revolucionaran pristup ujedini i sarađuj umesto zavadi pa vladaj.Uloga RusijeŠtaviše, ukazuje Badrakumar, možda ”nikad nećemo saznati kakvu je ulogu iza scene odigrala Rusija”, ali, dan uoči nenajavljenog pomirenja u Pekingu, u Moskvi je nenajavljeno boravio šef saudijske diplomatije princ Fejsal bin Farhan al Saud. A nedelju dana ranije, 6. marta, predsednik Rusije Vladimir Putin telefonom je razgovarao s predsednikom Irana Ebrahimom Raisijem, koji je pak sredinom februara boravio u poseti Pekingu. Nakon toga je Vang Ji bio u Moskvi.”Rusija, Iran i Saudijska Arabija, tri vodeća proizvođača nafte i gasa, ubrzavaju svoju potragu za mehanizmima plaćanja koji zaobilaze američki dolar. Kina već razgovara o takvim aranžmanima sa Saudijskom Arabijom i Iranom. Kina i Rusija izbacuju dolar iz svojih transakcija”, ukazuje indijski diplomata na ključni aspekt ove ne-zapadne saradnje koja se uspešno ubrzava: ”Svima je jasno da značajna erozija statusa dolara kao ’svetske valute’ neće samo označiti propast američke ekonomije, već će obogaljiti i sposobnost SAD da vodi ’večne ratove’ u inostranstvu i nameće svoju globalnu hegemoniju… Pomirenje Saudijske Arabije i Irana je, osim toga, prethodnica njihovog priključenja BRIKS-u u bliskoj budućnosti.”A treba imati u vidu i da je BRIKS, u jednoj opsežnoj studiji Univerziteta Kembridž, definisan kao ”koalicija za dedolarizaciju”, što pekinškom pomirenju Rijada i Teherana daje i dodatni značaj.Kako je Kina uspela da pomiri dve sile koje je Amerika nastojala da zavadi do granice direktnog oružanog sukoba? Kakvu je ulogu u tom (ne)očekivanom pomirenju odigrala Rusija? I kako će ovaj istorijski zaokret na Bliskom istoku uticati na američku finansijsku i političku hegemoniju u svetu?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili ekonomista Bojan Dimitrijević i dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/11/1152618534_0:0:1280:960_1920x0_80_0_0_58ad998f154943ed5785b681e763224f.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja
svet, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja
Istorijski zaokret na Bliskom istoku: Kako je Kina pomirila Iran i Saudijsku Arabiju i ponizila SAD
21:40 18.03.2023 (Osveženo: 07:24 19.03.2023) Nakon što se sa Saudijskom Arabijom u decembru dogovorila o kupovini njene nafte i za juane umesto samo za dolare, dok istovremeno po pitanju nafte i Rusija uspešno sarađuje sa Saudijskom Arabijom, i sa Iranom u okviru Šangajske organizacije za saradnju zajedno sa Kinom, Kina je uspela i da isposluje istorijsko pomirenje Irana i Saudijske Arabije.
I to uprkos svim upornim nastojanjima Sjedinjenih Američkih Država da među njima izazovu sukob umesto pomirenja, po oprobanom modelu rimske imperije zavadi pa vladaj; biće da je ista logika svake imperije.
Mučeni građani Jemena, uz njih i Saudijske Arabije, možda će zbog toga dobiti priliku da odahnu. Ali ne i Sjedinjene Američke Države. Veliki zaokret na Bliskom istoku, naime, lako bi mogao da se pokaže i kao koban po njihove imperijalne interese u kojima će njihov dolar biti prva, ali ne i jedina žrtva.
Iznenadni dogovor u Pekingu
Prošlog petka u Pekingu, naime, nakon pregovora koji su tokom prethodne dve godine vođeni i u Iraku i Omanu, tri države – Kina, Iran i Saudijska Arabija – saopštile su da je ”postignut sporazum između Kraljevine Saudijske Arabije i Islamske Republike Iran, koji uključuje i dogovor o obnavljanju diplomatskih odnosa među njima”, a podrazumeva i ”potvrdu poštovanja suvereniteta država i nemešanje u njihova unutrašnja pitanja” te dogovore o bezbednosnoj saradnji i saradnji u oblastima ekonomije, trgovine, investicija, nauke… sve do kulture i sporta.
Ukratko, uz posredovanje Kine, dve regionalne sile i poprilično ljuti rivali ozvaničili su da stupaju na put sveobuhvatnog popravljanja odnosa umesto njihovog daljeg kvarenja u ime spomenutog krvavog principa međunarodnih odnosa zavadi pa vladaj.
Te je stoga i poprilično jasno koga je kinesko Ministarstvo inostranih poslova imalo u vidu kada je saopštilo da će ovo eliminisanje razlika između Irana i Saudijske Arabije imati ”povoljan efekat na oslobađanje država regiona od spoljnog mešanja”, da su dve zemlje sad ”uzele svoju sudbinu u svoje ruke”, i da njihov sporazum ”odgovara epohalnim trendovima razvoja”.
Prvi diplomata Kine Vang Ji, koji je nedavno boravio u Moskvi gde je poručio da rusko-kineski odnosi dosežu nove granice na putu ka izgradnji multipolarnog sveta, ovom prilikom istakao je i da pekinški dogovor Rijada i Teherana predstavlja ”pobedu dijaloga i mira”. I to u trenutku u kome, kao što je poznato, i jednog i drugog ima zabrinjavajuće malo.
”Zašto Iran i Saudijska Arabija veruju Kini”, naslov je jednog komentara Kineske globalne televizijske mreže (CGTN), koja ističe bliske odnose Pekinga s Teheranom i Rijadom nasuprot Vašingtona čiji su odnosi sa Saudijskom Arabijom sve napetiji, dok sa Iranom i nemaju uspostavljene diplomatske odnose, ”tako da ne mogu ni da omoguće dijalog među njima… Prihvatanje Kine kao posrednika predstavlja priznanje rastuće uloge Pekinga na Bliskom istoku, gde su mnoge krize nastale kao rezultat spoljnih intervencija. Kineski diplomatski koncepti mira, razvoja i saradnje na zajedničku korist dobili su veliku podršku u regionu.”
Nova era svetske politike
A i šire, jer, ukazaće istim povodom indijski diplomata M. K. Badrakumar, ”svanula je nova era u svetskoj politici”. Ovo je ”istorijski događaj” koji ”daleko nadmašuje pitanje saudijsko-iranskih odnosa” i ”svedoči o temeljnoj promeni tektonskih ploča geopolitike 21. veka”.
Amerike, piše Badrakumar, ”koja je skoro osam decenija bila dominantna sila u politici Zapadne Azije, nema nigde”, ona je ”ponižavajuće isključena… Amerika ima 30 vojnih baza u Zapadnoj Aziji – pet samo u Saudijskoj Arabiji – ali je izgubila plašt liderstva.”
Kina je, napominje dalje indijski diplomata, čitavom ostatku sveta – Globalnom Jugu, od Južne Amerike do Afrike – pokazala kako ”demokratizovani multipolarni svet može da funkcioniše u budućnosti” uz ”diplomatiju velike sile zasnovanu na dogovoru i pomirenju”, rečju, osvežavajući koliko i revolucionaran pristup ujedini i sarađuj umesto zavadi pa vladaj.
Štaviše, ukazuje Badrakumar, možda ”nikad nećemo saznati kakvu je ulogu iza scene odigrala Rusija”, ali, dan uoči nenajavljenog pomirenja u Pekingu, u Moskvi je nenajavljeno boravio šef saudijske diplomatije princ Fejsal bin Farhan al Saud. A nedelju dana ranije, 6. marta, predsednik Rusije Vladimir Putin telefonom je razgovarao s predsednikom Irana Ebrahimom Raisijem, koji je pak sredinom februara boravio u poseti Pekingu. Nakon toga je Vang Ji bio u Moskvi.
”Rusija, Iran i Saudijska Arabija, tri vodeća proizvođača nafte i gasa, ubrzavaju svoju potragu za mehanizmima plaćanja koji zaobilaze američki dolar. Kina već razgovara o takvim aranžmanima sa Saudijskom Arabijom i Iranom. Kina i Rusija izbacuju dolar iz svojih transakcija”, ukazuje indijski diplomata na ključni aspekt ove ne-zapadne saradnje koja se uspešno ubrzava: ”Svima je jasno da značajna erozija statusa dolara kao ’svetske valute’ neće samo označiti propast američke ekonomije, već će obogaljiti i sposobnost SAD da vodi ’večne ratove’ u inostranstvu i nameće svoju globalnu hegemoniju… Pomirenje Saudijske Arabije i Irana je, osim toga, prethodnica njihovog priključenja BRIKS-u u bliskoj budućnosti.”
A treba imati u vidu i da je BRIKS, u jednoj opsežnoj studiji Univerziteta Kembridž, definisan kao ”koalicija za dedolarizaciju”, što pekinškom pomirenju Rijada i Teherana daje i dodatni značaj.
Kako je Kina uspela da pomiri dve sile koje je Amerika nastojala da zavadi do granice direktnog oružanog sukoba? Kakvu je ulogu u tom (ne)očekivanom pomirenju odigrala Rusija? I kako će ovaj istorijski zaokret na Bliskom istoku uticati na američku finansijsku i političku hegemoniju u svetu?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili ekonomista Bojan Dimitrijević i dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović.