Ovako poslednju pretnju Socijaldemokrata, druge po snazi poslaničke grupe u Evropskom parlamentu, za Sputnjik komentariše politikolog dr Aleksandar Mitić.
Socijaldemokrate traže prekid pregovora o pristupanju, ako se Beograd ne uskladi sa sankcijama protiv Rusije. Isti ton stiže i iz Evropske komisije dok, istovremeno, Hrvatska traži da Srbija prizna nezavisnost Kosova, takođe pod pretnjom zaustavljanja evropskog puta.
Sve pritiske Mitić objašnjava željom Amerike i EU da iskoriste geopolitički trenutak, ali i proces formiranja nove Vlade Srbije da promene stratešku odluku da Srbija ne uvodi sankcije Ruskoj Federaciji.
On kaže da izjave i stavovi pojedinih poslanika, predstavnika Hrvatske Tonina Picule, pa i izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo Viole fon Kramon, ne znače mnogo, jer još nije formiran stav samih institucija i političkih grupacija kojima oni pripadaju.
Slede još jači pritisci
Čak i ako Evropski parlament usvoji rezoluciju o prekidu pristupnih pregovora sa Srbijom, on nije taj koji o tome odlučuje, niti to može da učini Evropska komisija. O tome odlučuje isključivo Evropski savet, odnosno države članice EU.
„Do tada treba očekivati još jači pritisak i ogoljene pretnje, međutim to je mač i za samu Evropsku uniju, mač sa dve oštrice, s obzirom na izuzetno visok stepen evroskepticizma koji ionako postoji u Srbiji i vrlo slabe perspektive za opipljivi napredak u evrointegracija u nekom narednom periodu. Ali baš zato treba očekivati političke pritiske i retoričke ucene“, tvrdi naš sagovornik.
Ucene i za Kosovo
On dodaje da pred našom zemljom nije samo pritisak koji se tiče Ruske Federacije, već pre svega pojačan pritisak koji je vezan za priznanje takozvanog Kosova.
„Ako pogledamo oba pitanja, jasno je da Srbija ni na koji način ne sme da promeni svoju čvrstu politiku. Srbija je najmanje kriva za ovo što se dešava u Evropi, ali se preko nje poklapaju različiti interesi“, kaže Mitić.
On dodaje da trenutno postoji ogromna frustracija i nervoza u Evropskoj uniji, pre svega zbog odluke o mobilizaciji u Ruskoj Federaciji i održavanja referenduma o prisajedinjenjem Luganske Narodne Republike, Donjecke Narodne Republike, Hersonske i Zaporoške oblasti Rusiji.
„Prisutna je i nervoza zbog pobede desnice na italijanskim izborima, zbog jačanja suverenističkog bloka, zbog sve snažnije retorike otpora Viktora Orbana, zbog sve veće nestabilnosti, sve izvesnije energetske krize koja je pred nama. Tu je i frustriranost EU zbog nemogućnosti da se suštinski odupre pritisku, odnosno potpunoj dominaciji Sjedinjenih Američkih Država. Zbog svega toga postoji frustracija koje se na neki način leči preko pritisaka na Srbiju“, siguran je Mitić.
Neuralgične tačke
On dodaje da su zbog te nervoze mnogo vidljivije dve neuralgične tačke, sankcije Ruskoj Federaciji, prihvatanje Sporazuma o normalizaciji sa nepriznatim Kosovom i uguravanje Republike Srpske u redefinisanu, unitarnu Bosnu i Hercegovinu. I tu se vidi mogućnost da se izvrši pritisak na Srbiju.
„Ipak, sasvim je sigurno da će Beograd učiniti sve da do prekida pregovora o ulasku u EU ne dođe, verujem da će to činiti i mnogi evropski zvaničnici, svesni da bi u tom slučaju i definitivno izgubili Srbiju, a to ne mogu sebi da priušte. Za obe strane bi pitanje zaustavljanja evrointegracija bilo problematično, iako je dominantan evroskeptični stav. Srbija u ovom trenutku ne može da dobije mnogo sporim napredovanjem ka EU, ali je sa druge strane veoma osetljivo samo pitanje prekida pregovora, jer bi to bila snažna geopolitička poruka koja bi dovela do tektonskih promena na Balkanu“.
Važan sastanak u Pragu
Mitić je siguran da će se o primoravanju Srbije da uvede sankcije Rusiji razgovarati i na sastanku evropske političke zajednice koji će se održati 6. oktobra u Pragu.
„To je forum na kome može da se vrši pritisak na Srbiju, ali ni on nije formalan, pošto taj format nije zaživeo, niti postoje obaveze koje Srbija ima prema njemu“, zaključuje Mitić.
„Ne isključujem mogućnost da će ova grupacija, a verujem i neke druge u Evropskom parlamentu pokrenuti pitanje prekida pregovora sa Srbijom. Kada i u kojoj formi će do toga doći, ne znamo, ali to je nešto što bi moglo da se dogodi“, kaže Mitić.