Branković napominje da, iako su Slovenija i Hrvatska 2010. godine kada pokrenule ovu inicijativu posle uspešnog dogovora oko svojih granica, imale dobru nameru da svojim primerom podstaknu i druge države u regionu da na isti način reše svoje bilateralne probleme – to im nije uspelo.
Tapkanje u mestu
„Nijedan od evidentnih problema u regionu kao što je odnos između Hrvatske i Srbije, Kosova i Srbije, Hrvatske i BiH, ili problemi unutar BiH nije doveo ublažen niti rešen, te sam tim ovaj samit tapka u mestu. Sa političkog aspekta pozitivno je samo to što se lideri iz regiona sreću i što svako ima priliku da nešto iznese", kaže Branković za Sputnjik povodom najave iz Ljubljane da će sledeći samit ove inicijative biti održan 12. septembra.
Kao poseban problem Branković izdvaja prisustvo kosovskog predstavnika, što je po njemu za samit ogroman minus u bilo kojim pokušajima da nešto može da se dogovori kada je u pitanju ceo region.
Da predstavnici sa Kosova nisu tamo, uveren je, bile bi veće šanse da se razgovara o određenim problemima, jer je u suprotnom neizbežno da Kosovo bude glavna tema što odmah vodi ka konfrontaciji mišljenja onih koji su priznali i onih koji nisu priznali Kosovo.
„Znači, taj skup umesto da pokuša da stvori klimu za razgovore među liderima regiona i otvori, kako se to u diplomatiji kaže, avenije kojima može da se ide ka određenoj saglasnosti između pojedinih država u rešavanju njihovih bilateralnih problema, u suštini to ne čini,“ smatra Branković.
Nema efekta u regionu
Do sada smo videli, ističe on, da na ovim samitima nije bilo nekih značajnih rešenja između država jer smo u proteklom periodu imali dosta nesuglasica i na liniji Crna Gora Srbija, i na liniji Hrvatska – Srbija koje još traju.
„Ova inicijativa nije dala bilo kakva rešenja niti ponudila neke dogovore, a istovremeno se pojavio i Otvoreni Balkan koji ima sve više konkretne saradnje među državama i tu se već odmaklo u pozitivnom smislu u saradnji nekih država u regionu. S druge strane, ovaj Samit je pokušaj da se nekako uspostavi paralela sa Otvorenim Balkanom, a po meni oni bi trebalo da svi prihvate tu inicijativu jer daje rezultate,“ mišljenja je Branković.
Iz svih ovih razloga Branković je skeptičan kad je reč o mogućnosti da na sledećem samitu inicijative Brdo – Brioni uopšte budu pokrenuta neka važnija regionalna pitanja kao što je odnos Hrvatske i Srbije, a za takav stav navodi više razloga.
„ Hrvatska će to garantovano odmah odbiti jer nas krive za tužbu protiv njihovih pilota, smatraju da smo agresori i tako dalje… Slovenci pak neće da iznose to pitanje jer bi krenule rasprava i ceo sastanak ode u bestraga,“ uvren je naš sagovornik.
Ukrajinska kriza tema
Kako kaže, gotovo je uveren da će jedina tema sastanka biti ukrajinska kriza i kako se ona odražava na Evropu, odnosno na naš region.
Slovenački premijer Borut Pahor najavio je da će samit Brdo-Brioni, inicijativa regionalne saradnje biti održan na Brdu kod Kranja uz učešće lidera regiona. Iz Pahorovog kabineta rečeno je da će samit biti prilika da se sagleda aktuelna situacija u regionu i uputi poziv članicama i institucijama EU da ubrzaju proces proširenja.
31 Avgust 2022, 21:02
Među učesnicima će, kako je najavljeno iz Ljubljane, biti predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Hrvatske Zoran Milanović koji je i kopredsedavajući inicijative, predsednik Albanije Bajram Begaj, tročlano Predsedništvo BiH u sastavu Željko Komšić, Milorad Dodik i Šefik Džaferović, predsednici Crne Gore i Severne Mekadonije, Milo Đukanović i Stevo Pendarovski, kao i predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani.
Kako se navodi u saopštenju predsednika Slovenije, za više od jedne decenije inicijativa Brdo-Brioni se etablirala kao najvažnija politička inicijativa te vrste u jugoistočnoj Evropi, a kasnije je iz nje izrastao Berlinski proces.