Iza kuloara Samita kod Kranja: „Balkanska EUnija“ – projekat o kome se za sada samo šuška
18:30 18.05.2021 (Osveženo: 13:49 11.10.2021)
© Sputnik
Pratite nas
Po kuloarima Samita „Brdo – Brioni“, među predstavnicima država koje nisu članice EU, a podržale su brisanje granica kroz „mini Šengen“, govorilo se i o modelu bliže saradnje u regionu po uzoru na EU. Upravo to odgovara planu Brisela o proširenju u više brzina i koncentričnim krugovima Unije.
Zato Zoran Milivojević, bivši diplomata, nije iznenađen što se i o tome, iza scene, pričalo među balkanskim liderima. Sasvim izvesno je, dodaje on, da je ovaj region u sferi uticaja zapada i da je cilj da se na njega potpuno prostre evroatlanski koncept, odnosno - širenje NATO i ulazak u EU. Zato nije ni čudno što EU podržava ovakvo približavanje kroz mali Šengen i sve što je u funkciji poboljšanja odnosa u regionu.
Balkanska „EUnija“ drži region na oku
„Na taj način EU ostvaruje i one globalne funkcija koje su koordinirane sa Vašingtonom, a to je suprotstavljanje uticajima drugih zemalja, pre svega Rusije, Kine, Turske... To je ono što može da se identifikuje kao poseban interes zemalja koje su u procesu pristupanja Evropskoj uniji, a koga nema na vidiku. Dakle, jačom saradnjom između zemalja Balkana postiže se njihova konkurentnost radi pristupanja EU, ukoliko se politika proširenja uopšte i vrati,“ objašnjava naš sagovornik.
Iz tog razloga ne čudi, dodaje on, da je sastanak Brdo-Brioni bio upravo u toj funkciji, jer se sve odnosi na one države koje nisu članice, a koje pripadaju krugu zemalja regiona koje su od posebnog interesa za EU.
„Pošto EU govori da je zapadni Balkan od posebnog interesa za njenu bezbednost i stabilnost onda se svakako podrazumeva i neki nivo saradnje. U nedostatku pravog proširenja i prijema u EU ovo bi moglo da bude rešenje -veća saradnja između država, jačanje ekonomske i političke pozicije regiona i postizanje veće saradnje sa EU. Odnosno, da se prava, fondovi i sve ono čime se EU bavi, pretoči i na ovaj region nezavisno od punopravnog članstva,“ objašnjava Milivojević.
Kad ne može pravo proširenje…
Evropska unija, napominje sagovornik Sputnjika, tek treba da se izjasni o proširenju, ali prvo mora da reši institucionalne reforme, a pre svega one nastale posle Bregzita i Kovida 19, ali i svih turbulencija koje postoje između suverenista i liberalnih demokrata. Tako da o proširenju nije realno razmišljati na neki kraći, pa čak ni na srednji rok.
„U tom smislu, ima rezona i osnova da se ovaj region posveti sebi kako ne bi zaostajao, a sa druge strane da se ne bi komplikovali odnosi u samom regionu,“ napominje Milivojević.
Činjenica da je jedino Priština bila ta koja se protivila ovakvom vidu „balkanskog“ udruživanja, po Milivojeviću znači da može da ostane izolovano ostrvo u regiji koja čeka na prijem u Evropsku uniju.
Priština bira Srbija ili mini EU
„Jedino što je validno za Kosovo i Metohiju je real-politika, odnosno da se kosovsko pitanje reši onako kako jedino i mora da se reši – na osnovu međunarodnog prava, Rezolucije 12 44 i dijaloga o normalizaciji odnosa i nekakvog sporazuma koji bi išao u prilog konačnog rešenja. Priština insistira na potvrdi državnosti, ali to nije moguće. Ako to ne razumeju, ostaće izolovana teritorija pod mandatom UN-a i u svakom smislu će zavisiti i od regiona ali pre svega od Srbije,“ objašnjava Milivojević.
Naš sagovornik napominje da bi rezultat Samita u Sloveniji mogao da bude i svest Brisela da je došlo do gubljenja poverenja u EU u ovom regionu i da je politika proširenja na dugom štapu.
Podsećanja radi, 2016 godine Amerika je predložila plan EU za prijem „ujedinjenog“ Balkana po ubrzanom postupku u takozvani drugi ešalon EU. Pritom je razrađen i politički deo, to jest definisan način političke saradnje „B“ članica (zapadni Balkan) i EU, dok se ne steknu ulovi za proširenje Evropske unije.
Pročitajte još:
