Da li je Pahorova poruka nažuljala Prištinu
11:17 30.11.2021 (Osveženo: 15:40 20.10.2022)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Poruke slovenačkog predsednika Boruta Pahora tokom posete Prištini da mora biti primenjeno sve što je dogovoreno u dijalogu s Beogradom, uključujući ZSO, nisu oduševile domaćine, bar ako je suditi po što direktnim, što indirektnim reakcijama kosovskih zvaničnika.
Centralna tema prištinskih razgovora Pahora, koji je prethodno posetio i Beograd, bila je nastavak dijaloga Beograda i Prištine gde je pozvao Prištinu da primeni sve postignute sporazume, uključujući i formiranje ZSO, ali se obratio i EU tražeći da se Kosovu odobri vizna liberalizacija.
Pahorova poruka o ZSO
Pahora koji se inače zalaže za bržu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u EU dočekala je tzv. predsednica Kosova Vjosa Osmani, koja je posle sastanka sa njim Srbiju optužila da je faktor destabilizacije i dijaloga, i regiona. Ona je tom prilikom citirala američkog predsednika Džozefa Bajdena, da „uzajamno priznanje trebalo da bude u fokusu dijaloga“.
Pahor se sastao i sa tzv. premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem gde je takođe razgovarano o nastavku dijaloga i ispunjavanja preuzetih obaveza iz Briselskog sporazuma.
Politikolog sa Kosova i Metohije Igor Marković iz NVO „Aktiv“ Pahorovu posetu Prištini, drugu po redu u poslednjih mesec dana, ocenjuje kao iznenađujuće uravnoteženu, jer nije stao ni na jednu stranu. S druge strane, Osmanijeva nije, dodaje on, propustila priliku da napomene ko je za njih glavni u celom procesu.
Za Kosovo postoji samo Amerika
„Kada god neko iz EU ima susret sa predstavnicima Prištine često se pominje Amerika u prilog argumentu kao kontrabalans u procesu pregovora, jer kosovski političari smatraju da je Amerika ta koje odlučuju o regionu a ne EU ili njene članice,“ napominje Marković.
Što se tiče Slovenije, ona je, smatra on, značajan faktor u svim regionalnim organizacijama, od procesa pristupanja EU preko regionalnih inicijativa kao što su „Brdo –Brioni“, i stiče se utisak da ona pokušava da se nekako vrati na regionalnu scenu van okvira postojećih inicijativa.
„Koliki su joj dometi to je teško proceniti jer se Slovenija u poslednjih nekoliko godina nije toliko angažovala u dijalogu Beograd- Priština. S druge strane, nismo načisto kakve su joj namere, mada ako je sudeći prema govoru Pahora reklo bi se da pokušava da bude neutralna i diplomatski nastrojena, što za nas jeste pozitivno jer se ne naklanja ni na jednu stranu već obe strane pokušava da pozove da se vrate za pregovarački sto i da se implementira ono što je prethodno dogovoreno,“ ocenjuje naš sagovornik.
Slovenija faktor u regionu
Marković podseća takođe da je zahvaljujući Sloveniji i Hrvatskoj Kosovo postalo član nekoliko regionalni inicijativa i organizacija.
„Aktivnost Slovenije je u poslednje vreme pojačana ali ako se upredi sa onim što zagovara Zagreb koji se svrstao na samo jednu stranu i koji je i te kako pristrastan, ovakav razuman pristup Ljubljane može da doprinese ako ničem drugom onda smirivanju trenutnih tenzija na Kosovu i Metohiji ali i između Beograda i Prištine,“ kaže naš sagovornik.
Marković ipak nije siguran može li se po nastupu Pahora zaključiti da ima razumevanja za Srbiju više od ostalih jer je, kako kaže, i ona deo EU i NATO, što znači da njena politika po određenim pitanjima mora usaglašena s ostalim članicama Unije i Alijanse.
Papagajska floskula Prištine
„I Hrvatska i Slovenija su male članice u EU i njihov uticaj je poprilično ograničen. One mogu da igraju važnu ulogu u regionu ali što se tiče uticaja na politiku na centralnom nivou u EU teško da je to moguće,“ zaključuje sagovornik Sputnjika.
On se osvrnuo i na optužbe Osmanijeve upućene na račun Beograda.
„To je već klasična papagajska floskula Prištine koja je posebno karakteristična za sadašnje zvaničnike Kosova jer šta god da se dešava na KiM za sve će biti okrivljena Srbija i kosovski Srbi,“ kaže Marković.
