„Izazovi koji dolaze od strane Rusije i Kine nisu sasvim pojedinačni izazovi“, rekao je on na konferenciji vašingtonskog Centra za novu američku bezbednost.
Prema njegovim rečima, pre događaja u Ukrajini bila je primetna „sve veća koherentnost“ Kine i Rusije, a nakon vojne operacije to će biti još izraženije.
Kina podržava vojnu operaciju Rusije u Ukrajini
Kol pretpostavlja da je Kina u toku operacije u Ukrajini „zaista podržala Moskvu, iako pokušava da bude neutralna strana“.
„Ali, takođe mislim da zbog sankcija i ograničenja izvoza, Rusija malo šta može da učini, osim da se osloni na Kinu“, istakao je Kol.
On je podsetio da su strane ranije objavile zajedničko saopštenje u kom se naglašava da prijateljstvo Rusije i Kine „nema granice“.
Rusija - „akutna“, Kina - „neposredna pretnja“
Prema rečima predstavnika Pentagona, to znači da se Rusija i Kina „kreću u pravcu koherentnosti“.
„Smatram da će se ta tendencija, verovatno, nastaviti. Tako da će se pretnje spajati“, dodao je Kol.
Američki zvaničnik je, takođe, konstatovao da SAD smatraju Rusiju „akutnom pretnjom“. Prema njegovim rečima, iz toga sledi da je, verovatno, reč o privremenoj pretnji. S druge strane, zamenik šefa Pentagona je istakao da SAD Kinu smatraju „neposrednom pretnjom“.
Vašington ima cilj, ali to nije smena vlasti u Rusiji
Kol je još naglasio da SAD nemaju za cilj smenu političke vlasti u Rusiji, već da je njihov cilj, pre svega, da se uvere da je Ukrajina sposobna da se zaštiti.
On je, takođe, dodao da Vašington ima zadatak da nanese štetu Rusiji zbog operacije u Ukrajini.
„Sankcije koje smo uveli Rusiji, prema konzervativnim procenama, dovešće do pada ruske ekonomije za 10 odsto tokom ove godine. To će Rusiju vratiti 15 godina unazad po pitanju ekonomskog rasta, a uticaj sankcija tek počinje da se primećuje“, izjavio je Kol, istakavši da su ove mere postale moguće zahvaljujući dominaciji SAD u globalnom finansijskom sistemu.
I pored američkog naoružanja, ruska artiljerija moćnija
Kol se osvrnuo i na isporuku američkog naoružanja Ukrajini, izjavivši da se ukrajinski vojnici obučavaju za korišćenje američkih višecevnih raketnih bacača „HIMARS“ i „MLRS“.
On je, istovremeno, naglasio da bez obzira na značajnu količinu oružja koju isporučuju Kijevu, artiljerijske mogućnosti Rusije trenutno su značajno veće od ukrajinskih. Kol je objavio i da SAD planiraju da Ukrajincima obezbede sve neophodno kako bi uništavali ciljeve na svojoj teritoriji.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.
Nakon pokretanja specijalne vojne operacije u Ukrajini, Zapad je intenzivirao sankcioni pritisak na Moskvu. Restrikcije su usmerene pre svega protiv bankarskog sektora i isporuka visoke tehnologije. Mnoge zemlje su objavile da zamrzavaju rusku imovinu. Prema rečima ministra finansija Rusije Antona Siluanova, radi se o oko 300 milijardi dolara, što je otprilike polovina zlatnih i deviznih rezervi Rusije.
Američki predsednik Džo Bajden potvrdio je ranije da će uputiti Kijevu novi paket pomoći od 700 miliona dolara koji, između ostalog, obuhvata četiri sistema „Himars“. Ukrajina je dala garancije SAD da neće koristiti te sisteme za napade na Rusiju, ali Moskva i ruski vojni eksperti smatraju da se obećanjima Kijeva ne može verovati.