Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi, a sve video-sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
U Kutku Obrenovića može se videti i originalan nameštaj kraljice Natalije Obrenović, poklon Danice Leko za legat ove stare beogradske porodice. Tu su kraljičin garderobni orman, toaletni sto i dve stolice koje je kraljica često koristila.
„Šestog marta po novom kalendaru 1882. godine kralj Milan je, na osnovu zakona donetog u Skupštini, objavio proglas kojim podiže status Kneževine Srbije na status kraljevine. Naredna dva dana na svečanoj audijenciji kod kralja bili su austrougarski, nemački, italijanski, ruski i engleski poslanici, tako da su u roku od dva dana već sve velike sile priznale Kraljevinu Srbiju“, podsetio je Viktor Lazić, predsednik Adligata.
Pisma kralja Milana, meniji sa dvora
Javnosti je u Beogradu prvi put prikazana cela prepiska od 27 stranica pisama ispisanih rukom kralja Milana, zapravo uputstva za vladanje namenjena njegovom sinu Aleksandru Obrenoviću. Deo prepiske će biti stalno izložen u okviru postavke muzeja na Banjici, dok će deo pisama biti izložen u novom ogranku Adligata koji se planira u Inđiji.
Naročito su zanimljive izložene fotografije. Originalne slike kralja i kraljice snimljene oko 1880. godine su na izložbi, kao i fotografija kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović slikana u Niškoj banji šest meseci pre atentata. Tom prilikom su se kralj i kraljica fotografisali sa oficirskim korom, zapravo sa svojim ubicama, a ispod fotografije se čak nalaze i originalni potpisi kralja i kraljice, saopštio je Adligat.
Meniji sa dvora Obrenovića su takođe izloženi, kao i jedno nepoznato pismo kraljice Natalije Obrenović i jedna njena retka fotografija iz doba kada je još bila zaručnica srpskog kralja.
Izloženi su i predmeti vezani za kneza Mihaila Obrenovića. Tu je prva srpska knjiga o policiji, koja je pre pronalaska u Adligatu bila nepoznata, sa prvim poznatim rukopisom kneza Mihaila iz 1828. godine, koja dokazuje da je knez bio pismen već u svojoj petoj godini, što je tada bila retkost i na evropskim dvorovima. Izložena je, prvi put posle dve godine i restauracije poveza i ogromna knjiga o Parizu iz lične biblioteke kneza Mihaila, na kojoj se mogu videti pečat i eks libris kneza.
Pored ovih predmeta, izložen je i rukopis Milana Piroćanca, ministra inostranih poslova i predsednika srpske vlade, kao i jedno pismo Stojana Novakovića, takođe ministra i predsednika SANU. Izabrani su predmeti baš ovih dvojice velikana zato što se njihovi potpisi, pored kraljevog, takođe nalaze na proglasu Srbije za kraljevinu, pošto je u to vreme Milan Piroćanac bio predsednik ministarskog saveta (njegov potpis nalazi se odmah ispod kraljevog na proglasu), a Stojan Novaković ministar prosvete i crkvenih poslova. Istim dokumentom proglašen je i kraljević Aleksandar za naslednika prestola, pa su na izložbi istaknuti i predmeti vezani za kralja Aleksandra.
Lazić je istakao da je ova godišnjica izuzetno značajna ne samo zbog podizanja statusa, pa samim tim i ugleda Srbije u svetu, već i zato što je to bio period u kojem su mnoge važne države uspostavile diplomatske odnose sa Srbijom.
„Tako se ujedno, obeležava i 140 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa naše zemlje sa SAD i Japanom, a Adligat je tim povodom planira otvaranje posebnih postavki vezanih za ove države“, dodao je Lazić.