Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi, a sve video sadržaje na platformi „Odiseja“ (odysee.com).
Tako rezonuje vojni komentator Milovan Drecun i ističe da ne treba jednostrano posmatrati situaciju, bez obzira na to ko je započeo sukobe. On je ukazao i na to da je 140.000 ljudi iz Luganska prešlo u Rusiju, jer ukrajinske snage otvaraju neselektivnu vatru na to područje.
Smatra da pitanje, da li će se sukobi brzo završiti, zavisi od toga kakve je ciljeve definisala ruska vojna komanda. Denacifikacija je, kaže Drecun, jasna: uništiti jedinice koje deluju sa nacističkom ideologijom, kao što je bataljon Azov, Desni sektor i mnogi drugi. Međutim, kada je u pitanju demilitarizacija, navodi da tu nije objašnjeno šta je cilj, i da ne može tako velika zemlja ostati bez vojske i da je i pitanje dokle će moći da pruža otpor.
Istakao je da Rusija primenjuje prvi put viđenu taktiku, a to je formiranje potpuno autonomnih vojnih kolona koje sa sobom imaju i bolnice i radionice za popravku i koje nastupaju samostalno uz upotrebu vazdušnih desanata, dakle uz upotrebu avijacije i helikoptera i za njima tek idu oklopne mehanizovane jedinice.
Dodaje i da deluju na način da se izbegnu velike žrtve.
Međutim, pitanje je, kaže Drecun, i da li će Rusija ići na zapad do ukrajinske granice da se spoji sa svojim mirovnim kontingentom u Pridnjestrovlju.
„Meni se čini da je ovo faza kada rusko političko rukovodstvo pokušava da natera ukrajinsko da se postigne sporazum. Ako se ovih dana ne postigne sporazum o obustavljanju dejstava, onda ćemo imati intenziviranje i mnogo masovnije borbe“, ocenjuje Drecun za RTS.
EU se uključila u „proksi rat“
Ističe i da su se mnoge evropske zemlje uključile u tzv. proksi rat, šalju naoružanje u Ukrajinu, dobrovoljce, a to je rat preko posrednika.
„EU je sada promenila karakter i iz klasične organizacije koja se zalagala za mirno rešavanje sporova, sada se uključila u vojno rešavanja spora između Rusije i Ukrajine i to je taj proksi rat u koji se ona uključila. Mislim da to nije dobro i da to može dalje da rasplamsava sukobe“, upozorio je Drecun.
Objašnjava da uvek sve zavisi od toga šta će se desiti na vojnom planu, strana koja bude poražena na tom planu traži što je moguće pre da se postigne odgovarajući sporazum.
„Zavisi od rezultata koji su postignuti i od političke spremnosti Ukrajine koju SAD guraju u usporavanje pregovora sa Rusijom“, ukazao je on.
Pritisci na Srbiju
Za nas je, smatra Drecun, ključno kako će se odvijati situacija na planu velikih sila. Formalno nije moguće isključiti Rusiju iz UN, jer bi morala imati preporuku Saveta bezbednosti UN, a to znači saglasnost svih stalnih članica.
Misli da će SAD nastojati da iskoriste situaciju za realizaciju svojih interesa, a jedan od njih je i da se Srbija maksimalno okrene protiv Rusije.
Nije ga iznenadila podrška Turske tzv. Kosovu za prijem u NATO. Takođe, smatra da nije realno da tzv. Kosovo preko NATO-a dođe do UN i to su, kaže, nastojanja Prištine da stvori lažnu sliku da je ta teritorija ugrožena od strane Srbije i da se sprema nekakva agresija i vojno rešenje Kosmeta u uslovima kada Priština poptuno blokira dijalog.