Šta je Putin mislio pod „denacifikacijom“ Ukrajine i zašto je to toliko važno?

Rusija već godinama poziva zapadne zemlje da istraže slučajeve kršenja ljudskih prava, ubistava i ratnih zločina koje su počinile ukrajinske vlasti koje su došle na vlast nakon državnog udara 2014. godine. Moskva je istakla da su mnoge od njih počinili neonacisti, i to protiv Rusa ili ljudi koji govore ruski.

Moskva je više puta upozoravala druge države da neonacisti preuzimaju kontrolu nad Ukrajinom nakon puča 2014. koji je podržavao Zapad. Međutim, zapadne države su odlučile da ignorišu kršenja ljudskih prava koja je počinio kijevski režim.

Kako su nacionalisti i neonacisti nezakonito preuzimali vlast širom zemlje, suočili su se sa protivljenjem takozvanog pokreta „anti-Majdan“, koji je bio protiv puča. Sukobi između neonacista i demonstranata protiv „Majdana“ dešavali su se širom zemlje, ali ono što se dogodilo u Odesi 2. maja 2014. ostaće upamćeno kao jedna od najmračnijih stranica u istoriji Ukrajine.

Nakon uličnih borbi sa neonacistima, demonstranti protiv „Majdana“ zabarikadirali su se u lokalnoj sindikalnoj zgradi. Njihovi protivnici, uz podršku novih ukrajinskih vlasti, opkolili su zgradu i zapalili je.

Kada je vatra izbila na drugom i trećem spratu zgrade, nekoliko stotina ljudi zarobljenih unutra očajnički je pokušalo da pobegne. Njih 10 je smrtno stradalo odmah. Još 32 umrlo je od teških opekotina i gušeći se od dima, a 250 ljudi je uspelo da izbegne smrtonosnu zamku sa raznim povredama, pošto su vatrogasci stigli na lice mesta sat vremena po izazivanju požara.

Osim što je rasporedilo redovne trupe da granatiraju gradove DNR i LNR, novo rukovodstvo Kijeva privuklo je nekoliko takozvanih „dobrovoljačkih bataljona“ – sumnjivih grupa ljudi, često nacionalista i bivših osuđenika, koje finansiraju i opremaju ukrajinski oligarsi i biznismeni sa vezama u novoj vladi. Njihovi pripadnici su često bili uključeni u razne ratne zločine – od pljački i silovanja do ubijanja civila. Jedan takav bataljon, nazvan „Tornado“, Kijev je u decembru 2014. raspustio nakon brojnih izveštaja o zločinima, ali njegovi pripadnici nikada nisu procesuirani, a mnogi od njih su prešli u druge bataljone.

Zločine drugog ozloglašenog dobrovoljačkog bataljona „Ajdar" istražila je, dokumentovala i razotkrila neprofitna organizacija „Amnesti internešenel“. Bez obzira na to, njihova užasna dela ostala su nekažnjena. Jedan od brojnih zločina otkrila je milicija DNR u blizini rudnika „Komunar“, gde su otkopali tela četiri žene i nekoliko muškaraca – civila. Bili su vezani, mučeni i pogubljeni hicima u glavu ili su im glave odrubljene. Veruje se da su pripadnici bataljona jednu od žena silovali.

Nacionalisti i neonacisti koji sede u vladi u Kijevu takođe imaju bogatu istoriju kršenja ljudskih prava i činjenja zločina – mnogi od njih su pedantno popisani u Beloj knjizi od 80 stranica koju je sastavilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Sredinom juna 2014. – manje od pet meseci nakon preuzimanja vlasti – nove ukrajinske vlasti su počele da krše prava ljudi da izraze svoje mišljenje i slobodu štampe, vršeći pretrese i pritvaranja demonstranata, novinara i zabranjujući stranim medijima da uđu u zemlju.

Nove kijevske vlasti takođe nisu prezale od pretnji i kidnapovanja političkih protivnika – političara, pa čak i poslanika koji su se protivili ratu protiv DNR i LNR i onih koji su se protivili puču. Neki od opozicionih političara i nezavisnih novinara su takođe ubijeni, navodno od istih nacionalista i neonacista, a mnogi slučajevi su do danas ostali nerazjašnjeni.

Ubistvo Olesa Buzine, ukrajinskog novinara poznatog po svojim proruskim stavovima, jedan je od najpoznatijih slučajeva. Buzina su ubile neidentifikovane osobe ispred njegove kuće u Kijevu samo dan nakon ubistva bivšeg poslanika Olega Kalašnjikova u njegovoj kući. Slučajevi nikada nisu rešeni, ali se veruje da su povezani sa umešanošću žrtava u pokret protiv „Majdana“.

Pored toga što je dozvoljavalo da ratni zločini prođu nekažnjeno i što su lovili svoje političke protivnike, ukrajinsko rukovodstvo je često podsticalo diskriminaciju širom zemlje prema svemu što je u vezi sa Rusijom ili ruskim jezikom.

Ova politika se otkrivala u različitim oblicima: od relativno bezazlenih poziva da se uzdrže od kupovine ruske robe do otpuštanja ruskih akademika koji predaju rusku književnost, pritvaranja putnika koji govore ruski bez pravnog osnova, zvaničnih zabrana određenih ruskih proizvoda, crtanja kukastih krstova na spomen-obeležjima stradalima u Drugom svetskom ratu i žrtvama holokausta i omogućavanju neonacističkih marševa sa pozivima da se „ubiju Rusi“ koji žive u Ukrajini.

Nove vlasti su takođe zabranile mnogim grupama Rusa, od kojih mnogi imaju rođake u Ukrajini, da uđu u zemlju, čime su narušili njihovu slobodu kretanja i razdvojili porodice.

Ova lista se nastavlja uz još mnoštvo zločina koje su počinili kijevski nacionalistički lideri u proteklih osam godina, ali nisu popisani u Beloj knjizi, piše Sputnjik internešenel.