On pre svega ističe da riba sadrži za čoveka nezamenljive omega-3 masne kiseline čiji nedostatak u organizmu izaziva različita oboljenja.
„Stvar je u tome što praktično sve ćelije našeg organizma imaju membranu čiji rad direktno zavisi od količine omega-3 masnih kiselina. Što je ima više ćelija će bolje funkcionisati, efikasnije će se odvijati metabolički procesi, a od toga zavisi i imunitet“, navodi dijetolog.
Ako se riba hrani nepravilno, omega-3 kiseline mogu da budu uništene, upozorava on.
„Kada kupujete neka to uvek bude sveža, a ne smrznuta riba. Ponovno zamrzavanje, čuvanje u polietilenu, vakumiranim pakovanjima komplikuju stvari. Te masti brzo oksidiraju i postaju toksične“, objašnjava Zolotorjov.
Najbolji način pripreme ribe su – na pari, sušenje ili ako se zapeče.
Prženje umanjuje hranljivu vrednost ribe, navodi on i objašnjava zašto pored ribe treba konzumirati i maslac.
„Zimi je obavezno, pored svega ostalog, jesti maslac. Oko 10 grama dnevno – to je dovoljno za osobu koja ima srednji nivo fizičke aktivnosti. To neće imati loš uticaj na organizam kada je reč o holesterolu, a izuzetak su situacije kada neko boluje od bolesti kada je konzumiranje maslaca zabranjeno, na primer upale pankreasa. Dovoljna količina omega-3 masnih kiselina zajedno sa puterom stvoriće efekat bronhopulmološkog imuniteta koji će štititi organizam i od virusa“, navodi ruski dijetolog.
Svaka vrsta ribe ima neka jedinstvena svojstva, na primer pacifička skuša i sprat su korisni za centralni nervni sistem, losos za kardio-vaskularni sistem, dok bakalar može da ima i antikancerogeni efekat, zaključio je Zolotorjov.