Ljuta jela sadrže sastojke korisne po zdravlje, ali prema takvoj hrani moramo da se odnosimo i sa predostrožnošću, jer njeno dejstvo nije uvek blagotvorno na organizam, kaže Arzumanjan.
„Postoje naučna istraživanja koja dokazuju da začinjena hrana ima antioksidativna, antikancerogena i protivupalna svojstva. Ona može da pomogne u snižavanju težine, lošeg holesterola, normalizaciji krvnog pritiska. Međutim, istraživanje u Kini, u kom je učestvovalo 4.500 ljudi, pokazalo je da svakodnevno unošenje 50 grama ljute papričice može da poremeti kognitivne sposobnosti, tako da začinjena hrana ima i svoju negativnu stranu“, kaže lekarka.
Začinjena hrana ima efekat zagrevanja, ali se ne preporučuje da se koristi za pojačano znojenje tokom prehlade, jer može da iritira gornje disajne puteve i izaziva kašalj, objasnila je ona.
„Supstance koje se nalaze u začinjenoj hrani, kao što su kapsaicin i piperin u paprici, deluju na receptore koji se obično aktiviraju na veoma visokoj temperaturi. Signal ide u mozak, a mozak doživljava začinjenu hranu kao povećanje temperature. Shodno tome, pojačavaju se cirkulacija krvi, znojenje, može doći do suzenja iz nosa, iz očiju... Pošto začinjena hrana ima jako nadražujuće dejstvo na sluzokožu, na gornje disajne puteve, kontraindikovana je kod kašlja. U akutnoj fazi bilo koje bolesti, bolje je izbegavati začinjenu hranu“, naglasila je Margarita Arzumanjan.
Kada su u pitanju hronične bolesti, začinjenu hranu treba da izbegavaju oni koji imaju poremećaje u sistemu organa za varenje, navodi lekarka.
Ona objašnjava da začinjena i ljuta hrana ne izaziva čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, ali da može da pogorša postojeće probleme.