Studenti istorije Filozofskog fakulteta u Nišu za reformu su saznali preko peticije podnete sredinom ove godine, kojom se zahteva hitno ukidanje reformisanog programa nastave istorije u gimnazijama i srednjim stručnim školama, a o kojoj je „Sputnjik“ ranije pisao.
Studenti upozoravaju na reformu
Analiziranjem plana i programa nastave studenti su uočili probleme u njihovoj strukturi i njihovom sadržaju. Oni smatraju da je nova reforma, kojom se hronološki princip učenja zamenjuje tematskim, doneta „preko noći“ i da je štetna po kvalitet nastave.
„To je izuzetno kompleksan i težak princip koji zahteva veliko predznanje. Istorija je nauka o uzrocima i posledicama, a kod tematskog principa uzročno-posledična veza se potpuno gubi. Deca skaču s teme na temu, bez potpunog logičko-kognitivnog povezivanja gradiva kao celine. To je najveći problem tog principa. Čak ga ni mi na fakultetu ne koristimo“, predočava student istorije Filozofskog fakulteta u Nišu Lazar Gocić za „Sputnjik“.
Studenti smatraju da je reforma štetna po kvalitet nastave.
Kako kaže, studente posebno brine smanjivanje fonda časova istorije u srednjim stručnim školama i cilj novog plana i programa — da učenici ovladaju pojmovima, a ne sadržajem, odnosno činjenicama:
„Tu se ugrožava znanje. Ako ne znate činjenice, ako ne ulazite u detalje, istoriju ne možete znati dobro. Takođe, u zajedničkom odgovoru Ministarstva prosvete i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja navodi se da je nastavnicima-predavačima sada data sloboda da samostalno biraju raspored tema koje će predavati na časovima. Postavlja se pitanje zašto su onda izdati novi udžbenici, a roditelji primorani na dodatni trošak ako će nastavnici opet raditi po starom, jer je nemoguće napraviti drugačiji redosled od hronološkog.“
Poziv na diskusiju
Studenti ističu da u vreme donošenja reforme nije održana temeljna i sveobuhvatna javna diskusija koja uključuje sve kvalifikovane i kredibilne činioce, a bez koje, kako napominju, plan i program nastave istorije ne može da se donese. Kako dodaju, javnosti se predočavaju pojedinačna, netransparentna i nerelevantna istraživanja u vidu anketa u koje nemaju poverenje.
Oni zato pozivaju Ministarstvo prosvete, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i profesore istorije da sednu za sto i detaljno porazgovaraju o reformi nastave istorije.
„Smatramo da pokretači peticije imaju određene argumente koje su na mestu i s kojima se slažemo. Želimo da se ti argumenti čuju. Da se sedne za pregovarački sto, napravi panel diskusija tokom koje će svi biti upoznati s ciljevima, strukturom i problemima ove reforme, kako bi se na osnovu toga došlo do valjanog dugoročnog rešenja, a ne da posle nekoliko godina ponovo vršimo reforme i vrtimo se u krug kao što to činimo poslednjih decenija“, napominje Gocić.
Poziv na diskusiju dosad su podržala 53 studenta istorije Filozofskog fakulteta u Nišu, među kojima su i asistenti i istraživači-pripravnici. Oni su pozvali i kolege s univerziteta u Beogradu, Prištini i Novom Sadu da im pomognu da u narednih mesec dana organizuju „onlajn“ panel diskusije i debate o reformi, kako bi pružili primer razgovora kakav žele da vide.