Zbog toga, kako se navodi u pravnom stavu VKS, odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava, pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.
„Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope“, navodi se u dopuni ranijeg stava.
Dodaje se da banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu.
Ovaj stav je zauzet na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda koja je održna juče, u utorak, 16. septembra.
Njime je, kako se navodi na sajtu VKS, dopunjen Pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita usvojen 22. maja 2018. godine, preneo je Tanjug.