Bojana Milenković za Sputnjik: Jezivo, nisam to očekivala...

Njene suze 2018. godine zabolele su celu Srbiju kada je zadobila opasnu povredu na Svetskom prvenstvu u odbojci, ali tri godine kasnije ona je ponovo jedna od glavnih junakinja koja je donela Srbiji medalju.

Bojana Milenković, srpska odbojkašica koja igra na poziciji primača i koja je na Evropskom šampionatu u Beogradu donela reprezentaciji maestralne poene, za Sputnjik je oktrila da se finale sa Italijom neće tako lako zaboraviti.

Srpkinje su bez poraza ušle u eliminacionu fazu Evropskog prvenstva u Beogradu, a onda je u finalu došla Italija koja je bila rešena da spreči naše devojke da se tri puta uzastopno okite zlatnom medaljom.

„Utisci se i dalje sležu, nisu još totalno, ali polako...Žal nije prošao, niti će proći, žal će uvek ostati, ali sam pozitivna šta god da se desi, jednostavno ne smemo biti tužne“, počela je razgovor Bojana.

Počele su kako su zamislile, ali furiozne Italijanke želele su da se osvete za prethodne poraze koju su im hrabre srpske odbojkašice nanosile.

„Najgore je biti četvrti, ali kada dođete do finala, najgore je biti drugi. U svakom slučaju, krnule smo turnir kako smo želele, ali ga nažalost nismo i završile na taj način. Da li u silnoj želji i zbog toga što smo bile impresionirane atmosferom i publikom kako je sve to izgledalo, na turniru, a posebno u finalu. Privilegija je igrati pred toliko ljudi i biti deo ove ekipe“, istakla je Bojana.

Videlo se i nakon mečeva, kada je davala izjave da je veoma uzbuđena zbog podrške sa tribina. Posebno ju je obradovao podatak da je u Beogradu oboren rekord po broju navijača na ženskom odbojkaškom meču.

„Nisam očekivala toliko publike, ostaće mi u sećanju, a i dalje mi je u glavi. Nijedna devojka nije očekivala toliki broj ljudi na odbojkaškoj utakmici. Ovo je rekord za publiku na ženskoj odbojci. Jezivo... sva se ježim“, iskreno će oduševljena 24-godišnja odbojkašica.

Bojana je poziv za seniorsku reprezentaciju Srbije dobila 2017. godine, a od tog trenutka kreće ostvarenje njenih snova.

„Od malih nogu, otkad sam krenula da treniram mi je bio san da igram za svoju reprezentaciju i da predstavljam svoju državu. To je nešto neopisivo, to treba doživeti, tu privilegiju. Uvek postoji motiv više kada se igra za svoju reprezentaciju. Kada sam počela da treniram imala sam tri želje. Ako doguram do reprezentacije, da izađem na balkon, odem na Olimpijske igre i donesem medalju i igram neki šapionat. Ostvarila jesam, ali se neću zaustaviti“, poručila je za Sputnjik mlada, trofejna odbojkašica.

Kada je tek započinjala svoju sjajnu karijeru, Bojana je maštala o tome da deli teren sa već priznatim imenima srpske odbojke. Otkrila je da je kao devojčica gledala kako Srpkinje osvajaju Evropu i da nije mogla ni da zamisli da jednog dana ona deli sa njima pobedničko postolje.

„Sećam se, 2011. godine kada je bilo Evropsko prvenstvo u Beogradu kada smo ga osvojile, ja sam tada bila u klubu „Crnjanski“, ali ja sam neke devojke koje su i danas tu gledala u Pioniru,a posle deset godina tu sam sa njima. Nisam imala predstavu da to može da se desi. Trud se isplatio“, ispričala je Bojana.

Samo godinu dana nakon što joj je stigao poziv da obuče nacionalini dres, mlada Bojana suočila se sa jednim od najtežih trenutaka u karijeri.

Tokom grupne faze Svetskog prvenstva 2018. godine Bojana se na utakmici sa Filipinima povredila, zbog čega je morala da napusti šampionat.

Ipak, povredu je prebrodila, ali finale sa Italijankama ne.

„Te suze zbog povrede jesu bile najteže, ali je povreda prošla i ne želim da se vraćam na taj period. Skoro godinu dana sam pauzirala, ali uvek kažem ko zna zašto je to dobro. Opet sam se i posle tako teške povrede vratila, naravno zahvaljujući podršci cele ekipe. Prevazišla sam to, ali žal za zlatom iz Beograda ostaje. Medalja je medalja, jeste srebrna, ali ima zlatni sjaj“, rekla je Bojana.

Ona i njene saigračice titulu šampiona Evrope morale su da brane odmah nakon osvojene bronze na Olimpijskim igrama.

Ipak kada se igra za Srbiju reč umor za naše devojke ne postoji.

„Mi smo posle Olimpijskih igara znale da nemamo mnogo vremena ni za odmor, ni za slavlje. Imali smo period oko tri dana da odmorimo i saberemo. Znale smo šta nas čeka i koliko je leto bilo naporno. Dva velika takmičenja u godini, trebalo je izneti. Ali, mi smo fokusirane na ono što nas čeka. Posebno, igrati pred svojom publikom Evropsko prvenstvo uvek je veliki motiv“, nasmejana je Bojana iako je vezala sa ostatkom tima dva turnira.

Iako su odbojkašice u svakoj utakmici tokom grupne faze davale sve od sebe, mnoge su iznenadile izjave selektora Zorana Terzića nakon tih mečeva.

Terzić je bio uporan u tome da devojke mogu bolje, a Bojana je potvrdila reči cenjenog selektora, za koga kažeda samo on zna koliko one mogu da pokažu kada izađu na teren.

Pred veliko finale sa Italijom,celu Srbiju dirnuo je snimak na kojem se vidi kako odbojkašice pažljivo slušaju izjavu Zorana Terzića koji im je rekao da zaborave na razultat i odigraju za svoju dušu.

Bojana veruje da su ona i devojke to i uradile, ali ne toliko silovito koliko su želele.

„U finalu nas je možda i ta silna želja sputala da uradimo to što smo želele. Odigrale smo za svoju dušu, ali ne 100%. On pokušava da nam daje motivaciju, mi smo dale maskimum , borile smo se , ali nas je silna želja verovatno sputala“, ponovila je Milenkovićeva.

Ko je pažljivije pratio Bojanu kada prima loptu verovatno se zapitao kako joj ne smetaju narukvice koje ne skida sa ruke. Ipak, iako je retkost videti odbojkašicu sa tom vrstom nakita tokom utakmice za našu odbojkašicu te narukvice imaju poseban značaj.

„To su većinom brojanice, daju mi snagu i veru. A ogrlica ima oko koje je simbol sreće. Uz mene je stalno, daje mi energiju da budem još bolja“, kroz smeh je objasnila Bojana.

Nakon Olimpijskih igara i Evropskog prvenstva, posle reprezentativnih vreme je za klupske obaveze.

Srpska odbojkašica seli se u Poljsku gde će obući dres Čemik Polisa. Za taj klub nastupale su i Bjanka Buša, Stefan Veljković i Slađana Mirković koje su dobro uputile mladu Bojanu.

„Imam nekoliko dana kod kuće da odmorim, a onda idem u Poljsku. Srećna sam što idem u taj klub. Prvi put ću igrati tamo, ali poznajem odbojakišce, igrale su i naše devojke tamo tako da sam informisana“, istakla je Bojana Milenković.

Razgovor je završen onako kako je i počeo. Žal za zlatom neće prestati, ali Srbija je ponosna na srebro, pa su tako i Bojana i devojke ipak svesne da su napravile veliki podvig.

„Imamo za čime da žalimo, najviše zbog toga što se to desilo pred našom publikom. Ali, lopta je okrugla i sve je moguće. Italija je igrala na maksimalnom nivou“, poručila je Bojana Milenković za Sputnjik.

Razgovor je završila sa osmehom i porukom za sve one koji su verno pratili Evropsko prvenstvo u Beogradu.

„Hvala svima na podršci, na lepim rečima, nismo čule nijednu ružnu reč. Nastavićemo da se borimo", zaključila je Bojana Milenković.