Kako je rekao, zvanična Moskva nije zadovoljna trenutnim stanjem stvari u toj zemlji. Rusija žali što je usporen mirovni proces u Avganistanu, dodao je ministar.
„Uopšte nismo zadovoljni time i smatramo da pregovarački proces mora da se nastavi“, prokomentarisao je ministar najnoviji napredak avganistanskog pokreta „Taliban“ (terorističke organizacije zabranjene u Rusiji).
S tim u vezi, šef ruske diplomatije ocenio je da bi hitno sazivanje Saveta bezbednosti UN, koje traže avganistanski predstavnici, bilo korisno samo ukoliko SB UN sazove sa pripremljenim rezultatom koji će pomoći da se započnu poslovni pregovori, a ne da pokuša da manevriše u nadi da će pobediti.
Prema njegovim rečima, Rusija je u kontaktu sa svim značajnim političkim snagama u Avagnistanu – sa vladom, talibanima, predstavnicima Uzbeka i Tadžika.
„Vidimo koliko je teško avganistanskom društvom da postigne konsenzus“, dodao je.
Šta je cilj Amerike
Istovremeno, Lavrov je istakao da nijedna zemlja ODKB-a u Centralnoj Aziji nije zainteresovana za razmeštanje američkih snaga na svojoj teritoriji nakon njihovog odlaska iz Avganistana. To nikome nije potrebno, kaže ministar.
Šef ruske diplomatije je zaključio da Amerika pokušava da nametne novo prisustvo u Srednjoj Aziji sa očiglednim ciljem da primeni silu preko granica avganistanske teritorije, što zemlje ovog regiona čini „taocima američke politike“.
Nestabilnost u Avganistanu raste usred obećanja američke administracije da će do 11. septembra završiti sa povlačenjem trupa iz zemlje. Vašington i predstavnici Talibana potpisali su 2020. godine u Dohi prvi mirovni sporazum za više od 18 godina rata. Sporazumom se predviđa povlačenje stranih trupa iz Avganistana za 14 meseci i početak međuavganistanskog dijaloga posle razmene zarobljenika.