Problematično je i što čak devet desetina anketiranih misli kako dolazak inostranih sportista i članova stručnih štabova povećava rizik od širenja virusa.
Oko 40 odsto Japanaca za otkazivanje OI
Blizu deset hiljada volontera zbog toga je povuklo svoje prijave. Antiolimpijsko raspoloženje uočljivo je na svakom koraku, što može skupo koštati premijera Sugu na predstojećim oktobarskim izborima. Popularnost vladajuće stranke kontinualno opada.
Najviše mu zameraju što je zakasnio sa vakcinacijom, a onda pod pritiskom Međunarodnog olimpijskog komiteta, uprkos mišljenju većine građana, dozvolio da se Igre upriliče ovog leta.
Ipak, ključni pritisak došao je od političara. Uz Komitet, oglašavali su se i američki predsednik Džo Bajden, te zvaničnici EU Ursula fon der Lajen i Šarl Mišel, javno i snažno podržavajući stav japanskog premijera.
Kolika je korist, a kolika šteta
Olimpijske igre su i veliki biznis. Prema kalkulaciji profesora Kacuhira Mijamota pomeranje za godinu dana moglo bi na kraju koštati Japan oko 6 milijardi dolara, računajući tu i troškove održavanja neiskorišćenih objekata, dok bi otkazivanje koštalo preko 40 milijardi.
Poređenja radi, skoro polovina članica UN ima manji nominalni godišnji bruto društveni proizvod. Deo troškova morale bi pokriti moćne osiguravajuće kompanije.
Na interese sponzora i krupnog kapitala nadovezao se i zaključak sa poslednjeg samita G7. U saopštenju prvi zaključak glasi: okončati pandemiju i pripremiti se za budućnost. Igre moraju biti održane i zbog novca koji se oko njih vrti, ali i zbog toga što bi njihovo otkazivanje predstavljalo lošu političku poruku.
A da je Tramp pobedio…
Da je kojim slučajem na američkim predsedničkim izborima pobedio Donald Tramp, pitanje je da li bi Igara uopšte bilo!? Ovako, sa Bajdenom, neophodno je promeniti kontekst, insistirati na optimizmu, dokazivati kako je kraj vanrednog stanja blizu, te da se život vraća u normalu. Bez obzira što se virus vraća, a slike iz pojedinih država podsećaju na situaciju iz jula 2020. godine. Na Indijskom potkontinentu čak je i gore nego pre dvanaest meseci.
Igre se održavaju bez obzira što se tome protivi ubedljiva većina građana. Što je još jedan pokazatelj krize demokratije. U Japanu, zbog toga će, najverovatnije, ceh platiti premijer Jošihide Suga.
A što se sveta tiče, teško da će se zbog toga bilo ko uzbuditi. Interesi da se Olimpijske igre održe nisu samo sportskog karaktera, ima tu i biznisa i politike. Odluka je doneta, realizacija podrazumeva i neke žrtve. Makar ta žrtva bio i predsednik vlade treće najveće ekonomije na svetu.