Svedočanstvo preplitanja istoka i zapada, Vizantije i Rima. Delo čija je izrada koštala kao izgradnja manjeg grada — tako Miroslavljevo jevanđelje opisuju stručnjaci.
Najstariji sačuvani ćirilički rukopis je na Uneskovoj listi „Pamćenje sveta“ od 2005, a za više od osam vekova preživelo je brojne vladare i države.
„Miroslavljevo jevanđelje je kratkotrajno u originalu bilo izloženo u jednoj prostoriji u koju ste ulazili kao u hram, na čijoj se sredini nalazi visok postament i vi ste se peli dva stepenika da biste videli šta se na vrhu nalazi. To je bio kao prilazak oltaru i dizajner je potpuno nesvesno bolje od bilo koga od nas ilustrovao svoj stav prema Miroslavljevom jevanđelju“, kaže predsednik SANU Vladimir Kostić.
Stav prema delu iz 12. veka država će pokazati digitalizacijom dokumenta kako bi ga učinila dostupnijim. Nakon toga sledi izrada fototipskog izdanja.
Digitalizacija Miroslavljevog jevanđelja
© Sputnik / Lola Đorđević
„Da probamo da dođemo do kvalitetnog pravog fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja. A zašto je to komplikovano? Zato što ćemo morati da se posvetimo raskoričenju ovog istorijskog akta i da vidimo na koji način možemo da dođemo do fototipskog izdanja“, navodi ministarka kulture i informisanja Maja Gojković.
Prvo takvo izdanje, po nalogu kralja Aleksandra Prvog Obrenovića, štampano je u Beču krajem 19. veka. Novi reprint i digitalni formati pratiće i film o procesu digitalizacije, prenosi RTS.
„Tako da nećemo imati samo dovršeno delo, nego ćemo imati i svedočanstvo kako je to izgledalo od početka do kraja i ako bude obavljeno profesionalno, a ja se nadam da hoće, onda će ostati kao podsećanje na proces“, ističe Vladimir Pištalo, v.d. upravnika Narodne biblioteke.
„Narodni muzej i Narodna biblioteka neprestano brinu o ovom rukopisu“, rekla je Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, u kom se čuva Miroslavljevo jevanđelje, a jedan nedostajući 166. list u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu.