Piksi je duboko zagazio u šestu deceniju života, ali je već na prvom treningu pokazao da i dalje poseduje magiju u nogama. Igrao se s loptom, ona mu se lepila za nogu kao nekada, dok su igrači istrčavali, trudeći se da perifernim vidom vide šta radi njihov selektor, idol, šef...
Jasno je da ih je Piksi opčinio, sve do jednog, podsetivši ih kakav je igrač bio dok je žario i palio u dresu Jugoslavije, Radničkog iz Niša, Crvene zvezde, Marselja, Nagoje.
Samo, ovoga puta, pre svega zbog godina i kondicije neće moći on da obuje kopačke i upusti se u fudbalski rat sa Ircima, Portugalcima, Azerbejdžanom i Luksemburgom, već će imati zadatak da svoje ogromno znanje i iskustvo prenese na reprezentativce Srbije, sa željom da oni urade sve kako bi obradovali naciju i plasiraju se na Svetsko prvenstvo u Kataru naredne godine.
Važnije od toga da Stojković i dalje ume da se zaigra sa loptom je kako će njegovi puleni izgledati na terenu.
Dobra stvar je to što je Piksi na prvom okupljanju i svega dva odrađena treninga pred dvoboj sa Republikom Irskom mogao da računa na sve igrače koje je stavio na prvi spisak.
I mnogi se sad pitaju kako će izgledati ta Piksijeva Srbija? U kojoj formaciji će „orlovi" izleteti na travu Marakane i predstaviti se javnosti?
Ono što je od ranije poznato jeste da Dragan Stojković forsira izuzetno ofanzivan stil igre, što se dalo primetiti iz perioda kada je vodio Nagoju Grampus u Japanu, kasnije i kineski Gvandžou Rič en Fors.
To dosad nije bio slučaj u reprezentaciji Srbije, setimo se da je Slavoljub Muslin smenjen jer je, navodno, njegova ekipa igrala ružan fudbal, a i poslednje tendencije, na primer kod bivšeg trenera Crvene zvezde Vladana Milojevića, ukazuju na to da srpskom fudbalu više odgovara da čeka grešku rivala i da iz kontranapada pokušava da ostvari rezultat. Ali, da li je stvarno tako?
Ko će na teren?
Omiljena Piksijeva formacija je 3-4-3, neretko je to i 3-4-2-1, ali je akcenat na trojicu fudbalera u poslednjoj liniji što je ogroman rizik u modernom fudbalu i donosi veliki broj golova.
Prema prognozama, Stojković je blizu ideje da na teren izvede ekipu sa tri igrača u poslednjoj liniji, a to bi trebalo da budu Nikola Milenković, Stefan Mitrović i Uroš Spajić.
Sva trojica imaju iskustvo igranja u takvom sistemu, Mitrović se u prethodnom periodu pokazao kao pouzdano rešenje na poziciji centralnog defanzivca, Milenković je jedan od najboljih odbrambenih igrača u Italiji, dok Spajić igra na visokom nivou u Holandiji.
Izvesno je i da je desni bok siguran za Darka Lazovića, pitanje je ko će biti na drugoj strani – Filip Kostić je ofanzivniji od Filipa Mladenovića, a rešenje zagonetke bi trebalo tražiti u odgovoru na pitanje sa šta je na levom krilu neophodnije, odbrana ili napad.
Centralni vezisti su takođe sigurni, Nemanja Gudelj i Nemanja Maksimović su pravi osigurači na sredini terena, ali je ofanzivni deo pitanje svih pitanja.
Stojković na raspolaganju ima veliki broj kreativnih igrača, napadača, ali je sasvim jasno da ne mogu svi zajedno da se nađu na terenu.
S obzirom na to da je dobio kapitensku traku i da igra u briljantnoj formi u Ajaksu, Dušan Tadić je siguran, Filip Đuričić je u prethodnom periodu pokazao da može da bude glavni kreator igre, ali je pitanje kako tu ukomponovati Sergeja Milinković-Savića.
Odnosno, da li ga uopšte treba „komponovati“, s obzirom na to da on u Laciju uglavnom igra kao povučeni vezista, prevashodno usmeren na igru glavom, konstantno kretanje po terenu i traženje rupa u odbrambenim linijama rivala.
Reklo bi se, idealan kandidat za mesto „džokera“, odnosno igrača koji ulazi u drugom poluvremenu i pravi „karambol“ već umornim i potrošenim defanzivcima protivničke ekipe.
Velika dilema se odnosi i na špic napada – Aleksandar Mitrović je daleko od svoje prepoznatljive forme, Luka Jović je odlično startovao, ali nije nastavio taj ritam na pozajmici iz Real Madrida u Ajntrahtu, pa se rešenje samo nazire.
To je Dušan Vlahović, mladi fudbaler Fiorentine koji briljira u prethodnom periodu i jednostavno golovi kod njega kao da dolaze sami od sebe, što je za Srbiju više nego neophodno, naročito zbog načina na koji Piksi shvata fudbalsku igru.
Retko kada je tim aktuelnog selektora Srbije uspevao u Japanu i Kini da sačuva mrežu, ali je s druge strane, konstantno uspevao da postigne bar gol više. Tako je kladioničarskim rečnikom, posebno u Kini, na njegovim utakmica neretko dolazilo 7+.
To je moderan fudbal, brz, efikasan, onakav kakav navijači vole jer je uzbudljiv, sušta suprotnost od igranja na rezultat i bunkera, koje preferiraju treneri poput Dijega Simeonea i Žozea Murinja.
Piksi je prema fudbalskog filozofiji, bar što se taktike tiče, daleko bliži stilu Pepa Gvardiole i Jirgena Klopa koji igraju utakmice s dosta golova, ali je jasno da još mora da radi i usavršava se kako bi dostigao njihov nivo.
Naravno, svestan je i novi kormilar „orlova", koji je tokom igračke karijere činio čuda i „vezivao u čvor" rivale, da njegova ekipa neće moći konstantno da atakuje ka golu rivala i umire u lepoti, već će neretko morati da „stane na loptu", da zna da se odbrani pred naletima, pre svega Portugala, čiji napad predvode Kristijano Ronaldo, Žoao Feliks i Bernardo ili Andre Silva.
Treba odoleti takvim majstorima, i teško je to učiniti sa trojicom u poslednjoj liniji. Tu će golmanima Rajkoviću ili Dmitroviću, biti potrebna pomoć preostale desetorice koja su u tom trenutku na terenu.
E, na tome će Stojković morati da poradi sa svojim stručnim štabom, a ključnu ulogu mogao bi da odigra njegov omiljeni Japanac Katšuhito Kinoši koji je zadužen za fizičku pripremu igrača.
Premijera Piksijevih „orlova" zakazana je za 24. mart od 20.45 na Marakani bez prisustva publike zbog pandemije virusa korona, ali će ljubitelji fudbala kraj malog ekrana moći da vide šta je to legenda spremila i da li ima štofa kao selektor. U slučaju da poseduje, bar polovinu one magije koju je redovno izvodio kao igrač, onda Srbija ne bi smela da brine za plasman na Mundijal naredne godine.
► Skinuo je albanski dron, a zbog Srbije je ušao u sukob sa Francuzima: „Srbija – iznad svega“ /video/
► Sputnjik pita – ko će u „vruću“ fotelju, a legenda kaže: Ne može tek tako