Memorandum šefa Bele kuće fokusiran je na agresivnije suprotstavljanje, pre svega Rusiji, s obzirom da SAD zaostaju u trci za osvajanje Arktika. Ruski vojni ekspert Konstantin Sivkov smatra da je Trampov plan nerealan, jer SAD ne mogu za devet godina da stvore ozbiljnu flotu, s obzirom da je od postavljanja tog zadatka do stvaranja jednog broda i njegovog postavljanja u flotu potrebno najmanje 10 do 15 godina. Pored toga, Amerika nema iskustva u pravljenju tako ozbiljnih ledolomaca, pa će za realizaciju plana biti potrebno znatno više vremena.
„Ako govorimo o izgradnji jednog, dva ili tri ledolomca srednje klase, možemo reći da Amerikanci imaju tehnološku osnovu za to, ali takvi ledolomci neće rešiti zadatak koji je Amerika sebi postavila.
Da biste realno pretendovali na nekakav značajan uticaj u zoni Severnog ledenog okeana morate imati teške ledolomce na nuklearni pogon, koji su u stanju da razbiju led od tri do pet metara debljine, kao što su naši - ruski ledolomci. Amerikanci danas nemaju tehnologiju da grade takve ledolomce, ali, u principu, mogu da razviju tehnologiju“, kaže Sivkov za Sputnjik.
Ekspert procenjuje da bi Amerika mogla da stvori značajnu ledolomačku flotu sa 10 do 15 ledolomaca u roku od 20 do 25 godina.
„Za deset godina, oni će moći da stvore najviše dva ili tri ledolomca srednje i lake klase sa ograničenom sposobnošću da prevaziđu ledena polja i neće moći da imaju nikakvog značajnog uticaja na rusku dominaciju na Arktiku, s obzirom da nisu čak ni blizu potencijalu ruske ledolomačke flote, koja je neuporedivo bolja“, ističe Sivkov.
Rusija - svetski lider po broju ledolomaca, uključujući i nuklearne
SAD trenutno imaju samo jedan teški ledolomac, „Polarnu zvezdu” iz sedamdesetih godina, kojem ističe životni vek. Imaju i još jedan ledolomac srednje klase „Hili“, napravljen prvenstvo za naučna istraživanja. Poređenja radi, Rusija ima 40 ledolomaca, među kojima su i četiri nuklearna, dok Finska ima sedam, Kanada i Švedska po šest, a Južna Koreja gradi 15. Kina nema arktičku obalu, ali polaže pravo na arktičke resurse finansirajući različite infrastrukturne projekte.
„Rusija je lider u izgradnji ledolomaca, ima najveću ledolomačku flotu na svetu i jedina je zemlja koja ima ledolomce na atomski pogon, što je od velikog značaja, s obzirom da plovidba Severnim ledenim okeanom podrazumeva da ledolomci mnogo vremena provedu na Arktiku. Ako želimo stalni transport, onda treba znati da su ledolomci ograničeni, jer pri radu punim kapacitetom oni mogu tamo da provedu do mesec i po dana, dok nuklearni ledolomac može da bude tamo i nekoliko godina, ne ulazeći u luku“, objašnjava ruski ekspert Aleksandar Barinov.
Barinov podseća da Rusija ima dugu tradiciju u izgradnji nuklearnih ledolomaca i da je pre više od 60 godina u Sovjetskom Savezu porinut prvi atomski ledolomac „Lenjin“. Ekspert napominje da je „istorija pokazala da su bez ledolomačke flote eksploatacija i razvoj Arktika nemogući“.
„Istorijski Rusija ima mnogo veći interes za Arktik, s obzirom da joj i geografski te teritorije pripadaju. Ako pogledate geografsku kartu, veći deo granica Rusije je arktička zona, a plovidbu duž obala Rusija je organizovala i izučavala još od carskih vremena. Odnosno, ovo interesovanje Rusije traje već nekoliko vekova. Mi duž Severnog morskog puta prevozimo robu potrebnu za razvoj naše zemlje. Pridržavamo se svih međunarodnih zakona plovidbe Arktikom i nemamo nikakvih pretenzija prema drugim zemljama. Ako Amerikanci žele da naprave ledolomačku flotu - neka grade“, kaže Barinov.
Rusija jača ledolomačku flotu
Zapadni mediji ocenjuju da je Trampov memorandum još jedan simbol zabrinutosti američkih vlasti da bi potezi Rusije i Kine na Arktiku mogle da ugroze izuzetno značajne elemente odbrane, kao što je strateški važan prolaz za ruske podmornice i brodove između Islanda, Grenlanda i Ujedinjenog Kraljevstva.
Trampov „Memorandum o zaštiti američkih nacionalnih interesa u arktičkim i antarktičkim regijama” nalaže izradu plana u roku od 60 dana koji bi podrazumevao gradnju najmanje tri teška ledolomca i preporuke lokacija za po dve baze za podršku na američkoj i međunarodnoj.
Stručnjaci ističu da Tramp nije slučajno izabrao 2029. godinu, s obzirom da tada ističe životni vek ledolomcima „Polarna zvezda“ i „Hili“, koji pripadaju američkoj Obalskoj straži.
I dok SAD tek planiraju izgradnju ledolomačke flote, Rusija aktivno proširuje i obnavlja svoju flotu, koja pruža prednost Rusiji u arktičkim zonama, gde se pored civilne infrastrukture razvija i vojna. Pored toga, Arktik je značajan kao region izuzetno bogat prirodnim resursima, među kojima su nafta i gas.
Barinov napominje da „Baltički zavod“ u Sankt Peterburgu trenutno radi na izgradnji četvrtog univerzalnog nuklearnog ledolomca iz projekta 22220 „Jakutija“, dok se dovršavaju još tri atomska ledolomca tog tipa – „Arktik“, „Sibir“ i „Ural“. Eksperti ističu da će ruski nuklearni ledolomci iz projekta 22220 „biti najveći i najmoćniji ledolomci na svetu“.
„Takođe, na Dalekom istoku, u rejonu Belostoka, gradi se brodogradilište, gde će se graditi ledolomac „Lider“, koji će moći da razbija led debljine do četiri metra tj. ploviće u bilo kojem području Severnog ledenog okeana, i osiguravaće celogodišnji prevoz robe Severnim morskim putem“, dodao je Baranov.
Rusija će u izgradnju najmoćnijeg svetskog nuklearnog ledolomca nove generacije, nazvanog “Lider”, uložiti više od dve milijarde dolara. Ovaj projekat biće najskuplji u modernoj istoriji Rusije, ali istovremeno i jedan od najisplativijih, ne samo za Rusiju nego i za njene partnere. Brod će biti izgrađen do 2027. godine, ali Rusija tu neće stati, s obzirom da je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da će arktička flota zemlje do 2035. godine imati najmanje 13 teških ledolomaca, od kojih će devet biti nuklearno.
Glavna prednost Rusije na Arktiku je ledolomačka flota i činjenica da kontroliše obalu Severnog ledenog okeana, ali stručnjaci skreću pažnju i na zahteve SAD da bi Severni morski put, inače glavnu arktičku brodsku magistralu i transportnu arteriju Rusije koja spaja Evropu i Aziju, trebalo staviti pod kontrolu međunarodne zajednice, što bi značilo da Rusija mora da sve te svoje teritorije stavi pod međunarodnu kontrolu. Eksperti ističu da je to nemoguće, jer bi to bilo kršenje ruskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, a Moskva to neće dozvoliti.