Takva odluka Brazila usledila je nakon sukoba lokalnog stanovništva i Venecuelanaca na granici, a Temer je izjavio da „tragična“ situacija u susednoj zemlji predstavlja pretnju za čitavu Južnu Ameriku.
Prema rečima dr Dušana Vasića, profesora Fakulteta za poslovne studije i pravo i bivšeg ambasadora SR Jugoslavije u Meksiku, situacija se migrantima je stavljena u funkciju političkih obračuna i pritiska na Venecuelu.
„Takav potez Brazila je poražavajući. Naime, domaće civilno stanovništvo napalo je izbeglice iz Venecuele i zbog toga je proamerički predsednik Temer poslao vojsku na tu granicu. Brazilske vlasti, međutim, nisu pokušale da to pitanje reše sa lokalnim vlastima u smislu da se organizuju prijemni centri, da se tim ljudima ponude hrana i prenoćište, da se asimiluju u meri u kojoj je to moguće, bar privremeno. Dakle, sve ono što spada u paket humanitarnih postupaka je izostalo, a pridošlice su se odjednom našle u sukobu sa lokalnim stanovništvom i Brazil je reagovao vojskom“, objašnjava prof. Vasić.
Egzodus iz Venecuele je, podseća naš sagovornik, krenuo 2013. godine, nakon smrti Uga Čaveza, a do sada je oko 2 miliona i 300 hiljada Venecuelanaca napustilo tu zemlju. Kako kaže, iz zemlje odlazi uglavnom stanovništvo iz siromašnih, ruralnih područja.
„Kriza u Venecueli traje dugo, ali njene uzorke i posledice treba posmatrati iz najmanje tri ravni. Prva je unutrašnje-politička borba gde socijalistička orijentacija, koju, idući tragovima Uga Čaveza, sledi aktuelni predsednik Maduro, nailazi na suprotstavljanje ortodoksne desnice koja ima snažnu podršku SAD. Tu je i kriza sa naftom i pad cena tog energenta, što je dovelo do ekonomskog slabljenja zemlje. Treći uzrok su veliki međunarodni interesi i nastojanja Sjedinjenih Američkih Država da tu zemlju pokore. U tome nisu uspeli u vreme Čaveza, a SAD se nadaju da će u tome uspeti za Madurovog mandata i u tome istrajavaju“, primećuje Vasić.
Kako napominje, i izveštavanje u zapadnim medijima je u funkciji urušavanja aktuelne vlasti.
„Neprimereno je da vodeći zapadni mediji, svega deset dana pošto je predsednik Maduro najavio prvi paket reformskih mera, taj njegov potez na svaki način opovrgavaju i tvrde da neće uspeti. Zapadna štampa orkestrirano negira svaku nadu u uspeh reforme koju je najavio Maduro“, ukazuje Vasić.
Kako dodaje, situacija nije toliko kritična da će Venecuela ostati bez stanovništva, ali je zanimljivo da se u zapadnim medijima izbegava podatak da je upravo ta zemlja primila ogroman broj migranata iz drugih država.
„Na primer, dvadeset odsto stanovništva Venecuele, odnosno oko šest miliona ljudi, jesu izbeglice iz Kolumbije, Perua i Ekvadora. To je veliki socijalni teret za tu zemlju, a ona se prema migrantima ipak nije ponela kao što su to učinile vlasti nekih susednih zemalja. Nije isterala te ljude, a najmanje je protiv njih krenula silom“, napominje nekadašnji ambasador.
On veruje da će egzodus iz Venecuele relativno skoro, ili bar do kraja ove godine, biti zaustavljen.
„Međutim, treba znati da je on pre svega politički podstican i podgrevan, a u manjoj meri rukovođen ekonomskim razlozima. Migracije nisu retke i većina savremenih zemalja su imigrantske zemlje. Međutim, kada se to stavi u funkciju politike, onda se dešava isto što i sada sa Venecuelom. Stiče se utisak da ljudi jurišaju preko granice, a to uopšte nije slučaj. Granice su otvorene, a do skoro je Venecuelancima za ulazak u Brazil ili Peru trebala samo lična karta, a ne pasoš. Međutim, Brazil je sada odgovorio provokacijama i slanjem vojske, što niti je humano niti dobro za zbivanja u ovom delu Latinske Amerike“, kaže sagovornik Sputnjika.
Vasić ipak ne misli da će doći do daljeg zaoštravanja situacije između Brazila i Venecuele u vojnom smislu.
„Niti je do toga stalo Brazilu, niti Venecuela za tako nešto daje povoda. Takođe, Brazilu se približavaju izbori i sadašnji predsednik, koliko god da ga Amerikanci podržavaju, moraće da vodi računa, jer bi neki potez više mogao da deluje kontraproduktivno, da se probudi onaj latinoamerički inat i da se birači sutra okrenu protiv njega“, zaključuje Vasić za Sputnjik.